2019. године у Београду документарну студију „СРПСКО БЛАГО У БЕЧУ И ВУКОВА ПРОДАЈА СРПСКИХ РЕЛИКВИЈА“ у издању издавачке куће „Пешић и синови“ која је те године промовисана у препуним салама у: Београду, Јагодини, Новом Саду, Бечу, Даниловграду, Подгорици, Требињу, Минхену, Франкфурту, Паризу, Лондону, Њујорку, Чикагу и Индијанаполису.
Од тада до данас документарна студија „СРПСКО БЛАГО У БЕЧУ И ВУКОВА ПРОДАЈА СРПСКИХ РЕЛИКВИЈА“ доживјела је пет издању у великом тиражу у издању: Међународног удружења књижевника „Горски видици“ из Павловграда (Даниловграда) и Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ из Бања Луке, а за издаваче су се потписали Ранко Прерадовић из Бања Луке, уредник Илија Вуковић из Спужа, рецензент Миладин Берић из Бања Луке.
Ријеч је о 159 средњовјековним српских рукописа које су Беч и Ватикан вјековима крили од Срба, а отаџбина не посједује те средњовјековне реликвије.
Напомињем да је држава промјењивих имена (ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ и Србија) од званичног Беча девет пута тражила приступ оригиналним средњовјековним српским рукописима и свих девет пута бечки одговор је био истовјетан – можете добити искључиво копије у црно-бијелој техници.
Мени је успјело да ми се у радном кабинету у Аугустинер сали у Аустријској националној библиотеци, као и у кабинетима на бечком Универзитету и кабинету Конгрегације Мехитариста у Бечу, редовно доносе оригинални рукописи на изучавање и фотографисање за које сам добио сагласност, а како је то мени успјело читаоћи ће сазнати у наредној књизи коју припремам за штампу!
Резултат тог мукотрпног вишедеценијског истраживачког рада је у поменутој документарној студији на 450 страница, илустрованој са бројним фотографијама оргиналних средњовјековних рукописа.
С обзиром да посједујем 180 хиљада слајдова средњовјековних српских рукописа обратио сам се чисте душе и савјести, понудивши бесплатно свих 180 хиљада слајдова средњовековних српских рукописа, ондашњем предсједнику Српске академје наука и уметности (САНУ) др Владимиру Костићу и предложио му да САНУ буде издавач репринт издања свих 159 средњовјековних српских рукописа које сам открио у Бечу, а финансијска средства за тај мега-пројекат обезбиједили би утицајни српски бизнисмени, из исељеништва у: Европи, Америци, Канади и Аустралији који су били одушевљени мојом идејом да све уступим Српској академији наука и умјетности у нади да ће САНУ имати довољно слуха да објави све оно што отаџбина нема.
На мој ужас, а вјерујем и на ужас свих вас који ово читате, из Српске академје наука и уметности (САНУ) добио сам одговор који је потписао скеретар САНУ др Бојан Бугарчић који је у одговору нагласио да „Српска академија наука и уметности (Сану) није заинтересована за штампање репринт издања 159 српских средњовјековних рукописа који се налазе у Бечу“!
Послије оваквог срамотног одговора одмах сам реаговао преко београдскох листа „Сведок“ и започео полемику са челницима Српске академије наука и уметности (САНУ).
Њихов одговор је биио немушт и бесмислен и у мом утуку на утук коначно сам их преко листа „Сведок“ јавно питао: - КОЛИКО ШИПТАРСКИ ЛОБИ ПЛАЋА ЧЕЛНИКЕ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЈЕТНОСТИ (САНУ) ДА СЕ ПОНАШАЈУ ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ И КАПИТУЛАНТСКИ?
Поред овог питања поставио сам још једно конкретно питање упућено др Владимиру Костићу, ондашњем предсједнику САНУ и др Бојану Бугарчићу, секретару САНУ: - КОЛИКО ВАС ПЛАЋАЈУ ШИПТАРСКИ ТЕРОРИСТИ ХАШИМ ТАЧИ, РАМУШ ХАРАДИНАЈ И ОСТАЛИ?
Мене уопште није изненадио велеиздајнички потез челника САНУ поводом одбијања да САНУ буде издавач репринт издања скривених српских средњовјековних рукописа у Бечу јер имам у виду ко су и чији су обојица.
Наиме, др Владимир Костић, ондашњи предсједник САНУ, син је официра ОЗН-е Свете Костића, званог „Говедо“, а административни управник САНУ др Бојан Бугарчић, син је Милића Бугарчића. Некадашњег шефа ОЗН-е за Београд.
Да ствар буде јаснија и трагикомичнија, очеви др Владимира Костића и др Бојана Бугарчића, Свето Костић и Милић Бугарчић су КУМОВИ!
Да закључим: КОЛИКО ЈЕ ШИПТАРСКИ ЛОБИ ПЛАЋАО КУМОВЕ, БИВШЕ ЧЕЛНИКЕ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ (САНУ)?
