Мирољуб Мишо Јекнић: Зов малог грешног вјерника

О пресвети , Оче Василије
Зар се роди неко, који смије
Да ускрати душевну нам жељу
Чудотворцу и Исцјелитељу

Какве ли су то печене очи
Да народу, вјерноме доскочи
И забрани да приступе Свецу
Свети Оче, имају ли дјецу

Страх ме нека Свевишњи обузе
Рука дрхти, а очи ми сузе
Не смијем те ни пита ни моли
Коме ли ћеш, све ово дозволи

Ти коме се читав свијет диви
Моли ти се сваки Инсан живи
Помога си у свакоме часу
Ниси биро ни вјеру ни расу

Сваком оном Божијем вјернику
Пренијо си истиниту слику
Живи Инсан, мора бити срећан
Доказо си да је живот вјечан

Свети Оче покрај твојих мошти
Приступаше свако-дани гости
Молбом Слуге Божјег и уреда
Покрај тебе слијепи прогледа

Мили Оче, хвала што си многе
Из колица вратијо на ноге
И за оне што су под Острогом
Прву ријеч изрекли пред Богом

Увјерен сам да ћеш и будуће
Својом вољом, доказат могуће
Од одраслог, до малог дјетјета
Ко је стварни господар свијета

Да ће они што ти на пут сташе
Прихватити све законе Ваше
И схватити да су, што су хтјели
Превелики залогај узели

11. 05. 2020.