И једна и друга "тројка" ићи ће на изборе гдје ће им бирачи дати оцјену која им се можда неће свидјети, јер ће бити у складу са оним шта су и како су радили. Математички, можда их помноже са нулом
Пише: Милорад ГУТАЉ
ЗВОРНИК, 4. ЈУНА /СРНА/ - Након купрешког посрнућа и сарајевског посртања, опозиција у Републици Српској оличена у "тројци" СДС, ПДП и Листа за правду и ред наставила је борбу за мјесто под сунцем, идући на ноге Савјету за спровођење мира /ПИК/ и нелегитимном Кристијану Шмиту у Сарајево како би без подршке бирача, дошла на власт макар у заједничким институцијама БиХ.
Неки нови клинци или дечки, како би рекли Загрепчани, из српске "тројке" доказани у политици громогласне галаме, сада би да воде главну ријеч о судбини Републике Српске и "боре се за народ" иако им бирачи на посљедњим општим изборима нису дали мандат да га предстваљају.
Пошто посрћући политички од Купреса до Сарајева нису остварили тежњу да коначно и како-тако доспију на власт, у помоћ су им прискочили ПИК и ОХР да, коначно, без подршке народа, засједну уз скуте сарајевске "тројке" - Народа и правде /НиП/, Наше странке и СДП-а.
Ношена жељом да дође до бх. власти, српска "тројка", нажалост, нема политичког искуства и неопходне мудрости да сагледа значај историјског тренутка и да у складу с тим доноси одлуке које би биле од користи за Републику Српску, а тиме и БиХ.
НЕДОРАСЛОСТ ПОЛИТИЧКОМ ТРЕНУТКУ ИЛИ ЖАРКА ЖЕЉА ЗА ФОТЕЉАМА?
Да су дорасли историјском тренутку СДС, ПДП и Листа за правду и ред би више времена посветили разговорима са владајућим странкама у Републици Српској о заједничкој одбрани Српске од напада који константно долазе од политичког Сарајева и недобронамјерних предстаника колективног Запада.
Да ли је могуће да опозиција у Републици Српској не види да су на дјелу синхронизовани напади на Србе у региону - сталним притисцима на Српску, обојеном револуцијом у Србији, посебно бруталним угњетавањем Срба у јужној српској покрајини од власти самопроглашеног Косова? Процијењивати да су ови синхронизовани нападе појединачни, случајни и неповезани, одраз је политичке наивности која лако постаје плијен стратега који стоје иза планираних напада.
Да би план угрожавања српског народа и његових држава био потпун и успјешан, потребно је иницирати унутрашње нејединство и нестабилност, омаловажавати институције и званичне представнике које је народ изабрао, што је, управо на сцени и у Републици Српској и Србији.
Ако ништа друго опозиција у Републици Српској требала би да се запита коме је више стало до Републике Српске - њеном народу и легално изабраном руководству или ПИК-у, ОХР-у, сарајевској "тројци", односно политичком Сарајеву?
Одласком на ноге ПИК-у, ОХР-у и лидерима НиП-а, Наше странке и СДП-а, несумњиво је српска "тројка" дала одговор, негирајући тиме изборне резултате, што и јесте циљ организатора јучерашњег састанка.
Тиме је српска опозиција, можда несвјесно, дала сигласност да се појачају напади преко политичког Сарајева на Републику Српску, њене инситуције и легално изабрано руководство које је стало у одбрану уставне позиције Српске, јер има легитимитет и легалитет народа.
ПИК И ОХР - УДРУЖЕНО ЗАПАДНО ПАКОВАЊЕ
ПИК и ОХР је удружено западно паковање које ради на одузимању уставних надлежности Републици Српској у корист унитарне БиХ, а у последње вријеме израженим непоштивањем институција Републике Српске и, наравно, прогоном највиших званичника Републике Српске, путем вануставних судских органа.
Занимљиво је да је 30 година након потписивања Дејтонског споразума страни фактор, путем ПИК-а и ОХР-а, интензивирао политичку дестабилизацију Републике Српске.
Коме смета што су Република Српска и Федерација БиХ у Дејтону формирали уговорену заједницу БиХ у постојећим авнојевским границама са прецизно одређеним уставним функцијама, укључујући и заједничке органе?
Тридесет година после, дневним манипулисањем и непоштивањем склопљеног уговора и насилног понашања чланица ПИК-а, неких западних амбасада и високих представника, изузимајући Карла Билта, од стављања потписа на уговорену заједницу дошло је до неминовног растакања БиХ и њених органа који су, вријеме је показало, или крњи или вануставни.
Високи представници, посебно посљедњи нелегални Кристијан Шмит, понашали су се као колонизаторске окупационе силеџије, који су се, видјевши да им све пролази, понашали као божанство коме се не смије нико супроставити.
И кад се Република Српска и њено руководство супроставило колонијалним управитељима, самозавни Шмит је донио закон којим иду у затвор они који не поштују његову ријеч и вољу!?
Шмитову вољу је прихватила опозиција у Републици Српској која му је, идући на ноге, дала легитимитет, као што му је дала и сарајевска "тројка" која му је препустила управљачке механизме владања Федерацијом БиХ. И једна и друга "тројка" ићи ће на изборе гдје ће им бирачи дати оцјену која им се можда неће свидјети, јер ће бити у складу са оним шта су и како су радили. Математички, можда их помноже са нулом.