Као некако самохрано
Онај који ради неуморно
У животу ми је допало
Да тако тешко рањено
За достојање врховно
Моја душо
Трудио се и пруaжо
Суза је прокапала
И до среће допадала
Онда је се вратила
До очију мојих свратила
Суза је заплакала
Негде код груди пала
И као да је ту Стала
Заувек остала
Што се буне људи
Што имају такве ћуди
Што човек човека смути
Па му онда суди
Што се забораве
Радње које нису пропале
Имена се онда сетим
Па муку своју гледам Именом тим светим2.
Имао сам јутрос једну идеју
Зора је донела птице је песмом даље сеју
Имао сам једно убеђење
Јарким сунцем јутарњим ношено уверење
У капљама росе се пронађе
Јутарњим ветром се покаже
Од зиме још залеђене
Јављају се полако пролећне међе
Виде се свукуд по путу овом
Расцветаног поруком новом
Живот је цветање
Пролеће мука топљење
Шансе нове долазе
Животне идеје пролећне не пролазе
3.
Тајанствено је време
Носи промене семе
Горе негде високо
Мења се стање велико
Кажу да многи то осете
Боли им се отворе
А сврха се види тек кад гром пара
И простора за нејака ствара
И полако почиње
Милна точи се
Најављује је благ мирис
И пре него што је видиш
Долази полако
Капи благо
Као дрво што ветар повија
Као тајна која се полако довија
Као лечење
Као благо умилно речење
Милује и на нас пази
Усахле снаге сад су на снази
Доноси смисао
Шири се небом сива боја
Извлачи се она у мени моја
Почиње да цвета благо
Тихо грми милује ми ухо
Мога слуха вечита сузо
Око све хвата
Од падања ми долази нада
Падања прати
Пут облака
Пут стварни
За животе све који су славни
То су моћи кише
Настале из Тајне
Од вечности до овог повечерја
Прпадамо ставрно
4.
Путем срећем биљку
Једну малу светиљку
Кад је видим ја се развеселим
Па јој велим
Бићем целим
Говором смелим
По љубави врлим
Истином врелим
Слушају ме тихо по ливади расејана
Цвећа шарена
Многобројна и малена
Ко свилена
За душу ко саливена
Шта они нама значе
Овде бол плаче
Туга се свега одриче
Поред малих пупољака
Наших Изданака
Друге стране краја Уздаха
Краха непотребних данака
Многих мука крунама
За одређивање животних праваца
Потребно је пар уздаха
И лепих погледа
5.
Ма где журиш
Кад си овде ни другима ни себи не судиш
Где хиташ
Кога зашто питаш
Кад ти срце мије
Кад ти душу смије
Кад ти мисли смије
Што га напушташ
Што се тако ниско спушташ
Себе немилу препушташ
Остани на ведрини
Остани у милини
Остани у облака сјају
Сунца одсјају
Препусти се путу ветра
Препусти се цвету цвета
И песми птица
Шуму крошње
Пространству ливаде
Само када се оде одавде се касни
Блажен је онај ко то схвати
У роси цвећа
У хладу дрвећа
Крије се време
Крије се шанаса
Која те је пронашла
У поју птица
Жубору река
Путује порука нека
Само је узми
Са собом је носи
Печат живота тако проноси
И себи и другима
Мало застани
Чулима ослушни
Свима дошапни
Од душе до душе
Пространства и братства
Љубави и среће
Од овог дола веће
Где журиш
Зашто касниш
Удахни овај утисак
Божански стисак
Нека те загрли све ово цвећа
Нека те прати свежина пролећна
Стани мало и ослушни
Стани мало додај свој души
Нека цвета у теби лепота
Ова истинита дивота
Живота
6.
Цвећем посутом
Овом шареном ливадом
Људи иду у сусрет сунцу и пролећу
Мисли лепе их срећу
И нуде им срећу
Ова пољана
Ова ливада
Је једна прича
Коју творац прича
Све је уредио
И овде сместио
7.
Тамо поред пута
Чека мене клупа
Тамо испод старог цера
Има за све свега
Ливада је около
Не може да је обухвати око
Погледи многи
Погледи дуги
Самоћа у хладу на клупи
Погледи одавде
Носе оне старе
Носе оне ране тешке
Доносе идеје
Доносе животни смисао
Виде се прилике и не прилике чисто
Ово је то место где свраћам често
Ово је тај хлад
Коме се предајем сад
Скида врелине
Доноси свежине
Увек ту свратим
И радо му се вратим
8.
Од дана лепих пролетних
Преко киша сетних
Од зора шарених
До гора зелених
Једна вест земљом одзвања
Приказује стања звездана
Како се и мука наша попела на небо
Како је и срећа призвана горе далеко
Како је после и чоек стао тамо
Несрећу и тугу сатро
Данашњег дана лепе вести
Нешто лепо у сваку душу смести
Небеске боје поју
Вазнесену Причу сеју
Вазнесење Божије се слави
Сваки човек сада је прави