ЦВЕТИНА ПЕСМА
Чаробне су боје цвећа
У милион цветних врста.
И украс су целом свету,
био само један цветак,
или био у букету
Безбројно је цвећа лепог
Препуна га је планета,
али нигде нема цвета
као што је наша Цвета
Породица моја гаји јединствени цветић тај,
од кад је у нашем дому,
живот поста прави Рај
Кад угледах првог пута
нестварно леп овај цвет,
засија ми суза,рекох:
Хвала Боже,баш је леп
Чувам сада,добро гледим,да тај цветак не повредим.
Има очи к'о 2 Сунца,
и расте из наших срца
Када јутром замирише,
цела кућа тад продише од свежине и од среће,
такав цвет се наћи неће
То је наше чедо драго,које носи име Цвета.
Највеће је наше благо и лепота овог света❤️
БАШТА
У нашој је башти
ту,надомак пута
расла једна ружа
предивна и жута
Пажљиво смо гајили
тај посебан Цвет
И славили Бога
колико је леп
Док једнога дана прескочи са друма
неуредан човек помрачена ума
па покида ружу сав бесан и љут
А онда је грубо бацио на пут
У очима нашим тад суза заблиста
Без руже нам кућа није више иста
Пуста нам је
Празна
У истоме часу засија на небу
Светлост какву човек замислит не може
Узвикнусмо само:
“Оооо помози Боже”
И од тада као да сањамо сан:
Никад није био тако сунчан дан
Гледајући свјетлост-угледасмо Христа
Креће се ка нама а лице му блиста
Иза Њега иде и Дјева Пречиста🙏
Господ узе ружу расуту по путу
Имала је латицу најлепшу и жуту
Ал’ у трену поста црвена од крви
Непомјаник покуша тај Цветић да смрви
Ал не даде Господ
Већ црвене латице покупи са пута
па их расу својој Мајци око скута
А Мајка их узе
у дланове стави
Подиже их опет- своме Сину пружа
Тад у своје руке
Он Мајчине узе
Пољубивши мајку у оку му сузе
А од оних латица црвених од крви
Опет наста она дивна
жута ружа
А Дјева је врати
ту у нашу башту
гдје и у сред зиме
а и кад су лета
Све лепша и лепша
Ова жута ружа
Радује нас,мирише
И увек нам - цвета