Петар Ђуровић: Две песме

 

ЦВЕТИНА ПЕСМА

Чаробне су боје цвећа
У милион цветних врста.
И украс су целом свету,
био само један цветак,
или био у букету

Безбројно је цвећа лепог
Препуна га је планета,
али нигде нема цвета
као што је наша Цвета

Породица моја гаји јединствени цветић тај,
од кад је у нашем дому,
живот поста прави Рај

Кад угледах првог пута
нестварно леп овај цвет,
засија ми суза,рекох:
Хвала Боже,баш је леп
Чувам сада,добро гледим,да тај цветак не повредим.
Има очи к'о 2 Сунца,
и расте из наших срца

Када јутром замирише,
цела кућа тад продише од свежине и од среће,
такав цвет се наћи неће

То је наше чедо драго,које носи име Цвета.
Највеће је наше благо и лепота овог света❤️


             

БАШТА


У нашој је башти
ту,надомак пута
расла једна ружа
предивна и жута

Пажљиво смо гајили 
тај посебан Цвет
И славили Бога
колико је леп

Док једнога дана прескочи са друма
неуредан човек помрачена ума
па покида ружу сав бесан и љут
А онда је грубо бацио на пут

У очима нашим тад суза заблиста
Без руже нам кућа није више иста
Пуста нам је
Празна

У истоме часу засија на небу
Светлост какву човек замислит не може
Узвикнусмо само:
“Оооо помози Боже”
И од тада као да сањамо сан:

Никад није био тако сунчан дан
Гледајући свјетлост-угледасмо Христа
Креће се ка нама а лице му блиста
Иза Њега иде и Дјева Пречиста🙏

Господ узе ружу расуту по путу
Имала је латицу најлепшу и жуту
Ал’ у трену поста црвена од крви
Непомјаник покуша тај Цветић да смрви
Ал не даде Господ

Већ црвене латице покупи са пута
па их расу својој Мајци око скута

А Мајка их узе
у дланове стави
Подиже их опет- своме Сину пружа


Тад у своје руке
Он Мајчине узе
Пољубивши мајку у оку му сузе
А од оних латица црвених од крви
Опет наста она дивна
жута ружа

А Дјева је врати 
ту у нашу башту
гдје и у сред зиме
а и кад су лета
Све лепша и лепша
Ова жута ружа
Радује нас,мирише
И увек нам - цвета