Балша Рајчевић: О како је тужно

O како је тужно!

            Kад речи намењене људима 

            не допиру до људи,

            кад речи из самe душе 

            одлећу у празно,

            без икаквог трага,

            као да нису ни постојале,

            кад људи се не слушају

            и неће да се чују

            јер слушају само себе.

           

           О како је тужнo!

           Са ким сада да се дружим

           и како без разговора, 

           узајамног слушања 

           и обостраног разумевања?

           О, како је тужно!  

           Без правог саговорника,

           као да сам сам, једини, 

           на целом овом свету.

__________________________

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

   

     

Балша Рајчевић, Aкадемик (члан Европске академије наука и уметности), вајар, сликар, песник, приповедач и ликовни кри¬ти¬чар, рођен је 23. јуна 1941. у Београду. Завршио је Акаде¬ми¬ју примењених уметности у Београду и Историју уметности на Фило¬зофском факултету у Београду. Маги¬стрирао на истом факултету 1976. Излагао је на преко 450 групних изложби у земљи и ино¬странству и на 58 самосталних изложбе у земљи (Београд, Загреб, Ниш, Краљево, Крагујевац и др.), као и у ино¬странству (Париз, Рим).  За своj рад у области ликовне уметности више пута награђиван (23). Као ликовни критичар објавио је преко 800 текстова, ликовних критика и есеја о уметности.    

     Објављивао текстове у новинама и часописима: Младост, Судент, Књижевна реч, Израз, Дуга, Идеје, Уметност, Ликовни живот, Данас, Књижевне новине, Борба, Политика, Новости, Савременик, Кораци, Стремљења, Путеви културе ...

       Објавио је 38 књига: седам књига из историје уметности, двадесет две  песнич¬ких збирки, пет  збирки кратких прича, један роман, књигу поетских огледа, као и две обимне збирке изабраних и нових песама. Изашла је и књига: „Књижевне критике  о књижевном делу Балше Рајчевића, Београдска издавачко књижевна задруга (272 стр.) Београд, 2014.  Књига  садржи текстове четрдесетак књижевних критичара, међу њима и више најугленијих имена наше критике.

     За књижевност добио награде: „Јован Скерлић“ 2010, за књигу песама Речник Страха; Трећу награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу часописа Акт, 2011; Прву награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу часописа „Акт“, 2014; Златни беочуг за трајни допринос култури града Београда, Културно просветна заједница, Београда, 2011; Златна значка Културно просветне заједнице Србије за укупне резултате у култури и уметности, 2001; Награду „Бранко Миљковић“ (за песму) Удружења књижевника „Бранко Миљковић“ Ниш, 2014; Награду на конкурсу за поезију Књижевног клуба „Звездани колодвор“, Београд ; Трећу награду за путописну причу Удружења „Amity“, Београд ; Прву награду  „Видовдански цвет“ за родољубиву песму на конкурсу Библиотеке „Мало Црниће“ и  Удружења потомака ратника 1912 - 1920 , Пожаревац, Друга награда на књижевном конкурсу Песмодари мира и др. Поезија му је заступљена у више  песничких антологија и зборника.