Тихи рај
Ноћ је пала.
Моћ духова поруке је слала.
Дођите ка нама!
Да се светлошћу пробије тама.
Дођите ка нама!
Ми смо људи који се у ноћи смеше.
Ми смо они због којих вас срце и даље стеже.
Ми смо они којима сте се дивили,
Од којих сте се понекад скривали,
Оне које сте често лагали и преварили,
Али и неизмерну љубав поклањали.
Ми смо очеви,мајке,деца.
Нека за нас ноћас гори свећа!
Нека пламен снажно гори
И нека лепа реч проговори!
Зовемо вас, молимо…
Дођите ви, које више од свега волимо.
Ноћас, наше душе вас посматрају.
Пођите ка нашем хладном крају.
Наша срца вас дозивају.
Очекују вас они који знају
Како је то бити у тихом рају.
Под зачараном ружом
Дане непрестано бројим
И у души намештам спас
Да једног јутра освојим
Оно што успорава мој глас.
У немој мрачној тишини
Кројим необјашњиве речи
Да у дубокој својој празнини
Могу поново кренути ка срећи.
Миришем латице које опадају.
Моје очи поново схватају
Да ја под зачараном ружом
Моју неисказану бол чиним дужом.
Свирепи вукови ми не дају мира.
Бране ми пут којим моје срце свира.
Не постоји путања,не постоји смер
Којим лепотица може укротити звер.
Нешто против боли
Конобаре, донеси нешто против боли!
Без речи, само ми донеси
Да утолим жеђ.
Неће више рана рану да соли.
Нека се кап лошег вина
За мој спас моли!
Читам стихове од речи до речи.
Савијам пусте нежељене тишине у себи
Да бих на трен могла преко суза прећи,
Из једног разлога...
Да бих била ближа теби.
Признајем, ти си страх који ме обузима.
Ти си пиће које ме од свести одузима.
Заробљена у дубини твог хира,
Ослушкујем ноте које ствара једна тужна лира.
Одаљи се од прошлости кишо ледена,
Због тебе ми срце удара ритам грома.
Којим темпом је ова мелодија изведена?
Којом нотом се завршава ова ноћна мора?