Да ме дочека
На прагу мајке
више нема
Сећања на
очеве речи утврђују пут мој.
Да ли сам сама
И беспомоћна
Родитељи
добри, пажљиви, вредни
Ослонац
велики мој
Сигурност,
разумевање, радост...
Да ли одласком
њиховим и то нестаје
Постоји ли
бесконачна утеха
Да тугу
савлада
Може ли ико смисао пролазности дати
И одговоре
Зашто смо рођени
Зашто волимо
Где одлазимо
Ко ће ми помоћник бити
И од зла заштитити
Ко ће се стварно бринути
Како сам
Где сам
Празнина огромна остаје
Кад родитељи оду...
Може ли се душа моја обратити Богу
Може ли јецај мој до Њега стићи
Може ли срце моје тихи глас чути
Хоће ли Бог мене прихватити
И под окриље Своје мене ставити
Све боли исцелити
Сву тугу у радост претворити.
И говорити ми дуго, много
Речи благе, утешне и премудре
Да душу излече моју
Да срце смислом испуне
Да схватим тајне скривене
Да познам снагу
Љубави
Вечне
Бескрајне
Безусловне
Која може и од смрти избавити
Светлост и истину послати
И у света насеља рајска довести.
Захвалност за дивне људе
Који су били дати мени