Иво Торбица: Дубоки уздисај на јастуку оста

КАСНО ЈЕ

Касно је сада за све наше снове,
Заједничке стазе и изазове нове.

Касно је, а време пролази и тече,
И у мени чежње све гласније јече.
 
Оно што је било, вратити се неће,
Иако нада у нови поход креће!
 
Дубоки уздисај на јастуку оста,
Јер призвасмо незваног госта;
 
Боли, које моју душу и тело освојише,
И два срца, уз реку суза, одвојише!
 
Касно је. Чак, и за ове празне речи,
Јер су неки други теби дражи и пречи!
 
Касно је, али остаћеш вечно у мени,
Као у плавим морима, со и гребени!
 
 

ТАКО МАЛО ТРЕБА

Тако нам мало треба за срећу
Ону истинску, и од сунца већу
 
Тако мало недостаје за радост
Која продужава живот и младост
 
Само корак један за чисту љубав
Широку и велику, као што је Дунав
 
Најмање за широк и ведар осмех
Јер имати га никада није био грех
 
Тако мало, а тако много и далеко
За неке немогуће и предалеко
 
Да бар покушају, макар једанпут
На један једини дан, час или минут!