Тамни облаци
су се надвијали
изнад брда Богданић,
тог јулског поподнева.
У ваздуху је била некаква тежина, спарина која је притискала
груди. Георгина је знала шта је чека те ноћи.
Требало је по четврти пут да се породи. Бојажљиво се гегала силазећи
испод куће, да донесе у врч воде. Ту у близини јеизвор потока Ваганац. Три пута
сиђе, не би ли јој бог помогао, напуни бакрач изнад огњишта. Спремала је платно и топлу воду, онако како
јој је рекла бабица Смиља. Њен
муж, прота Милутин
ушао је у
цркву светог Петра
и Павла да
прочита молитву за жену и будуће дете. Учини три велике метаније према
олтару, а онда се окрену икони светог Николе и рече: „Велика је милост твоја,
буди увек уз моје дете и у добру и у злу!“
Ноћ је пала. Георгина је све веће болове
осећала у крстима и стомаку. Имала је утисак да јој се утроба кида. Напољу је
беснео олујни ветар. Грмљавина је биласве јача и јача. Бабица
Смиља уплашено се прекрсти и рече: „Господе, сачувај нас!
Ово не слути на добро! Родићеш дете таме!“
Георгина зајаука од болова. Малену собу
осветли муња која запара небом.
„Не! Ја рађам
дете светлости“, повика
Георгина једнако јако
као и гром
који удари у близини куће.
Утиша се све, само се
наједном зачу слабашни бебин плач.
Породица Тесла билаје богатија за једног
члана.
...
