Литије су, да
поновим стоти пут, духовни покрет par excellence. Сваки
покушај да се оне политички експлоатишу као било чија нарочита политичка заслуга
јесте раван светогрђу.
Филм о литијама
који смо могли да погледам на Адриа телевизији апсолутно и недвосмислено јесте
страначка пропаганда Демократског фронта; покушај да свој допринос, који не
оспоравам (и зашто бих), издигну на драстично већи ниво од онога какав је
ваистину био.
Такође, све да је
допринос Фронта био толико значајан из политичке и људске пристојности нипошто
не би смио да се на овакав начин наглашава. Тиме се вријеђа допринос свих
осталих учесника литија, који је био и те како значајан.
Или би требало
сада да свако снима свој филм о причи у којој смо сви били заједно!
Па да ли је
потребно иког нормалног, да не кажем, и поштеног, подсјећати да је успјешност
литијске борбе била добрано условљена пасивизирањем актера, поготово лидера
тадашње опозиционе структуре!?
"Не мења
човек странку већ странка човека", каже Борислав Пекић. Заиста, један од
демона нашег времена своди се на ту истину. Страначка свијест, изгледа, јесте
лимитирана, ограничена себичношћу и приземношћу личних а не општих интереса.
Ако бих, најзад,
желио да нагласим нечији допринос више од стварне, објективне, заслуге, онда
бих на такав начин третирао једино освједочене активисте и присталице ДПС-а
који, ипак, нијесу жељели да пристану на једно политичко поништавање људског
достојанства и црногорске традиције. Посебно је за њих то био чин храбрости,
док смо сви ми остали чинили управо оно што смо били обавезни да чинимо, што се
од нас очекивало у том најопаснијем моменту по судбину Црне Горе у овом вијеку.
(Извор: Фејсбук)