Петар Милатовић: Догађај који ће бити исписан златним словима у стрпском памћењу

  
   О примјеру српског чојства и јунаштва на почетку 20 вијека причао ми је Коста Булатовић, најзначајнији лидер Срба на Косову и Метохији, човјек кога је антисрпски Хашки суд окривио због непоштовања суда приликом свједочења на суђењу Слободану Милошевићу, човјек кога је блаженопочивши митрополит Црногорско-приморско-скендеријски + Афилохије (Радовић) одликовао Златним ликом Светог Петра
II Тајновидца Ловћенског за заслуге на бранику српске вјере и нације.
      Коста Булатовић ми је  испричао догађај који ће остати златним словима исписан у српском памћењу. Наиме, у току Мојковачке битке која је вођена 6. и 7. јануара 1916. године, баш на Бадњи дан и Божић, када је храбра српска војска Краљевине Црне Горе, којом је командовао славни сердар Јанко Вукотић, а која је бројала свега 6500 слаабо опремљених војника, нанијела тежак пораз силној Аустроугарској армији, која је бројала 14500 максимално опремљених војника.
     Тада су, да подсјетим ,у чувеној Мојковаачкој бици погинула 23 Булатовића из Роваца, иначе најближи рођаци легендарног мирнодопског јунака Косте Булатовића.
     Међу та 23 јунака Булатовића посебно се издваја случај Милутина Тодорова Булатовића, часне јуначке старине који је са 91 годином са Гојачевића, одакле су поријеклом сви Ровчани, не часећи ни часа кренуо за својим синовима.
      Командант Ровачког батаљона Милинко Влаховић одвраћао је старину Милутина Тодорова Булатовића да не иде, али часна старина ни да чује, већ је рекао да му је испод части да сједи кући иако је стар већ ће радије часно да погине на бранику вјере и нације. Тако је и било. Међу 23 јуначка Булатовића погинуо је херојски Милутин Тодоров Булатовић са своја два сина.   
       Захваљујући таквим див-јунацима Аустроугарска силна армада доживјела је тежак пораз на Мојковцу послије чега је српској војци био омогућен пролаз до Крфа. Да закључим, овај случај часне јуначке старине Милутина Тодорова Булатовића опјевао је бард епске поезије Радован Бећировић Требјешки у својој знаменитопј књизи „Стабљике Српства“.