Лука Јелић: Добровољни прилог

Добровољно дајем сву своју крв
Онима што им за образ треба.
Онима што им савест као црв
У блату лежи спрам чистог неба. 

Добровољно ћу дати и своје вене,
Да има разум куд да им тече. 
Па да им лаж на уснама свене
И од правде ништа не буде прече. 

Ал’ срце не дам; да бије јако, 
Да пумпа храброст оно ми треба. 
Јер неће глупост да оде лако,
Као ни зло спрам чистог неба.