Ернад Спахић: Двије пјесме

Успомене на живот

Давним успоменама јуришам мир,
Чудећ' се крхкошћу њиховом
Док снажно тече живота вир,
Чекајућ' рат са новим изазовом.

Одар среће над миром жељеним,
Нека почине ка путу вјечном
Над судбине гласом свелим,
Упозори људе на
Будућност тешку смрћу овјенчану.

Лице среће над успоменом,
Студен јака децембра овог тешког,
Повија се над њежном сјеном
и чека позив царства небеског.



Црној Гори

Кршем, морем проткане су
Нити љубави твоје вјечне
Чекају свануће док соко
Лебди над Ловћеном сивим

А сокола глас
Подсјећа нас,
На славни завјет
Крвљу створен и крвљу проклет.

Тај завјет с Ловћена,
Црну Гору благословом
Чува од тешких бремена, времена
Као луча на камену голом.

Окну Црне Горе
Док страх очи шири,
Док нас живот снагом мири,
Само љубав треба, И
Биће мирно море.