Лидија Љутовац: Лек


Још једно пролеће,
још једно столеће,
још један немир,
још један неиспитани свемир,
још једна нада,
још једна аутострада,
још један жубор у венама,
још једна радост у генима...

Од постанка света и човека,
увек се на нешто чека.
Још само ово да дође,
још само оно да прође.

Прође живот, прође век,
а не пронађемо себи лек.
Човек од памтивека,
нешто велико чека.

Свако се нечему великом нада,
А живети треба одмах, сада.
Уткај у свој приватни кутак,
сваки животни тренутак.