СИВО
Болница.
Живот поприма сиву боју у кругу болнице. Сиво је двориште, лица људи, фасаде.
Сиво је време док чекамо да постане светлије боје. Живот у боји изван зидина је недодирљив.
Спас доносе зраци који се стидљиво кроз сиве прозоре са поломљеном ролетном промаљају.
У сиво доба, времена има на претек за размишљање...
Људе сивих лица плаши „смрт у предвечерје, смрт у јесен, иза косих завеса кише“, као и Ивана Галеба што плаши...
ЧОВЕК
Док је прелазио улицу, размишљао је о суштини својих поступака. Има ли сржи животне искре у њима... или тек дашка ветра...Убрзано је корачао делом тротоара намењеном за пешаке, загледан у даљине...
Фокус мисли и погледа пребацује у унутрашњост свог бића... застао је... а затим сео поред зарђале ограде, паралелно тротоару и затворио очи. Само жмурећи најбистрије видимо оне дубине нашег бића које нас плаше.
-Господине, устаните, не може ту да се машта!-
Можда би открио суштину својих деловања да га онај гласни човек није (при)јавио...
-(Од)јавићу се сутра- помисли одлучно и настави да корача улицом и јаве и сна, како се коме заломи...
КИША
Киша је најзад дошла. Спрала је наталожен стрес протеклих дана. Донела је предах од узаврелих животних искушења. Смањила је нервозу и презнајање у борби са свкодневицом...
Коме пре помоћи, оном који ти је подарио живот или онима чији се животи ослањају о утврђење твог живота... Успориће ова киша ток мисли на тренутак...биће нам лакше...али шта после ње...када Сунце огреје, а са њим засијају раскршћа на којима смо изабрали човечност на једном путу...
Падај кишо, још неки дан! ...
________________________________________________________________
Маја Настић, мастер, седми степен, наставник српске књижевности и језика.
Објављене књиге:
„Современи авторски бајки”, Феникс, Скопје, 135 – 136, 2021.
„505 са цртом” кратке приче саткане од 505 речи, Удружење независних писаца Србије, Београд, 2021, Аутобуска стајалишта – животна састајалишта, стр. 141 – 142;
„Док је речи и писци су живи – Добро чуване српске тајне” зборник есеја, Порталибрис, Београд, Прича о Даници Марковић, стр. 136 – 139;
„Књижевне вертикале” број 23, Удружење независних писаца Србије, Београд, Мотив града (Новог Сада) у поезији Ђорђа Балашевића стр. 88 – 90, Мотив Дунава у поезији Ђорђа Балашевића стр. 90 – 91;
Најкраће приче 2020, књига 387, Алма, Београд, Сиво, стр. 251;
„Кад регент у вину пева”, Арте, Београд, 2014, Вино, стр. 74;
„Осмех живот краси”, Наис, Ниш, 2013, Волим, стр. 90;
„Осветљавање”, Куд Младост, Ниш, 2013, Употреба човека, стр. 64;
„Гарави сокак”, КК Гарави сокак, Нови Сад, 2013, (Зло)употреба човека, стр. 227;
Члан је Удружења „Чувари дела Вука Караџића”
Награда за есеј о књижевном делу Гроздане Комадинић;
Заступљеност у електронским зборницима;
Учесник стручног скупа „Песничке бројанице Добрице Ерића”;
Похвала на Међународном песничком конкурсу „Муса Ћазим Ћатић”