Погледима је разбијала ваздух
провидини и гушећи се погледа
твоје поплављене образе,
немој плакати, рече, гледај,
плачеш сама, потражи неког бољег.
Нађи, па да и ја одем на неко време.
Долазим по слуху, дода, како наслутим,
нађи мир, или ће мир наћи тебе.
Оде она, а ти сама остала седети,
размишљати, дисати и живети.
Столица те издржа, мозак ти прети,
нестаде она девојка, доћи ће кад осети
