- Драги, како ти се допада моја нова хаљина?
Заљубљено је гледао своју младу супругу и дивио се њеној лепоти.Две године су били у браку, а волели су се више него икада.
- Хаљина је лепа, али моја дивна женица је лепша од ње.
Одговорио је Милош и привукао Лану у загрљај. Волео ју је, али у њему се нешто колебало. Немири су почели да се увлаче у његову душу. Сетио се своје нове секретарице. Та висока, атрактивна девојка, већ извесно време запоседа његове мисли. Увек утегнута у кратке сукњице, дубоког деколтеа и изазовног гласа, почела је од првог дана у њему да буди разне пориве. Видео је да јој се допао. Често га је додиривала, као случајно, а то је било довољно да изазове трнце код њега.
Волео је своју Лану, али је Маја постала његова опсесија. Чак је почео и да је сања, а, ти снови нису били ни мало наивни.Схватио је да Маја представља велику опасност његовом браку и размишљао је да је отпусти.
Ево и сада га је гризла савест. И сада је мислио на Мају, док се Лана попут неког детета веселила новој хаљини.
-Драго ми је да ти се допада. Обући ћу је за неку посебну прилику.
Прошло је неколико дана. Милош није успео да се одупре мајиним насртајима. Уместо да је отпусти, започео је авантуру са њом. Маја је за разлику од нежне Лане, била ватрена љубавница и некада се и сам питао како је могао да буде задовољан сеџуалним односом са Ланом.Сада ,када је имао Мају, Лани је све чешће окретао леђа у кревету вадећи се на умор. Није лагао. Био је заиста уморан, али не од посла, већ од игрица са Мајом која је знала последњи атом снаге да исцрпи из њега.
Тога дана јавио је Лани да ће мало дуже остати на послу. Једва је чекао да се заврши радно време и да насамо остане са Мајом.Излуђивала га је својом сукњицом. Чим су остали сами , почели су страствено да воде љубав. У силном заносу нису одмах ни приметили да је неко отворио врата канцеларије. А онда му се учинило да је осетио Ланин парфем. Погледао је ка вратима и видео ужаснуту Лану. Посматрала га је без речи тупог погледа. Била је у својој новој, црвеној хаљини.
- Лана, - само је тихо рекао.
Без речи се окренула и отишла. Милош је почео да трчи за њом, док се Маја злурадо смејала. Али, Лана је отишла, а он је морао да се врати и обуће.
Док је журио кући, схватио је шта је учинио. Уништио је њихову љубав због обичног сеџа. Размишљао је које оправдање да смисли и како да убеди Лану да му опрости.
Али, ње није било у кући. На брзину је спаковала основне ствари и напустила кућу. Напустила њега који је изиграо њену чисту, невину љубав. У дневној соби на поду је нашао поцепану, црвену хаљину. У купатилу га је чекао позитиван тест за трудноћу. Тек тада је схватио којИ је битан повод имала Лана да обуче нову хаљину. Пригрлио је поцепану хаљину и почео да плаче као неко дете.
Милош је данима тражио Лану. Маји је дао отказ и на њено место примио неког младића. Успео је преко неке пријатељице да је пронађе. Зауставио је на улици.
То није била Лана коју је знао. То је била нека, сасвим непозната жена. Тупог погледа и каменог израза лица. Мало се заокругрила што јој је давало још већу лепоту.
_Молим те опрости ми. Врати ми се.
Милош је молио и био спреман и да клекне испред ње.
-Не могу.
Лана је само то рекла, окренула се и ушла у кућу где је сада живела.
Никада више нису ни реч проговорили.
Милош је постао сенка од оног некадашњег човека. Сваке вечери је седео на клупи преко пута Ланине куће. Чувао је. Гледао је у њене прозоре и био срећан када је угледа. Пролепшала се у трудноћи. Једва је чекао дан када ће да види њу и бебу.
Родила је кћерку. Пролазници су га зачуђено гледали како плаче док посматра Лану и бебу у колицима.
Године су пролазиле. Милош је и даље сваке вечери седео на клупи. Није више погледао ни једну жену. Био је сречан што бар може да посматра своју кчер која је постала лепотица попут мајке.
Никада Лану није видео са неким мушкарцем. Нити је више видео у некој црвеној хаљини. Увек је била у црном, као да је некога закопала и жали га вечно.
Од дана када је Милош онако преварио, Лана је живела само за своју кћер. Била је огорчена и често се питала шта је Милоша нагнало на превару. Знала је да је Маја атрактивнија од ње, али га сигурно није волела. Видело се да је амбициозна и вероватно је желела преко кревета да дође до већег положаја. Често се будила у сузама јер би сањала Милоша са Мајом.Призор који је видела у његовој канцеларији није могла никако да заборави.
Није могла да му опрости. Приметила је да сваке вечери седи на клупи преко пута њене куће и гледа у њен прозор. Видела је да је добио боре и да му се на лицу очитава туга. Много пута је пожелела да отрчи до њега, загрли га и наслони главу на његово раме. Да се исплаче заједно са њим и да му опрости. Да га доведе и упозна са кћерком. Али, онда би се поново сетила њега, и Маје и понос јој није дозвољавао да га поново врати у свој живот. Понос и рањено срце. Зато би га само кришом гледала иза завесе и тихо плакала. Иако јој је то стварало бол, била је, сречна што га бар види. Пуно пута се питала да ли је сеџ са Мајом био вредан њихових уништених живота. Не само његовог и њеног,већ и живота њихове кћерке.
Миа је била весела девојчица, мада је у себи жалила што нема оца као сви њени другари. Док је била мала није се усуђивала да пита мајку за оца, али када су у школи добили задатак да напишу састав о свом оцу, дошла је код Лане.
- Мама,где је мој тата? Имамо задатак да пишемо о оцу, а ја о свом не знам ништа.
Лана је погледала Миу. Знала је да че јој једнога дана поставити то питање, али није знала шта би јој одговорила. Није желела својим одговором да растужи кћерку, која је и онако патила што нема оба родитеља
-Отишао је.
Само је то успела да каже, а Миа је више никада није несто тако питала.
Једнога дана док је Лана плакала и Милоша посматрала како седи на клупи, Миа је ушла у собу и видела мајку како плаче крај прозора. Није то био први пут да угледа уплакану Лану, па се сада упутила до прозора да види кога то она гледа. Лана није ни приметила да и Миа гледа кроз прозор.
Миа у почетку није на улици приметила ништа што би Лану расплакало, а онда је на клупи угледала човека што је седео погледа упртог у њихов прозор.
-Да ли је он расплакао мајку? Ко је тај човек?
Миа се питала у себи.
Од тога дана је и она сваког дана гледала кроз прозор,не би ли угледала непознатог човека. Видела је да сваке вечери седи до касно на клупи . Није могла да схвази ко је он и засто гледа у њихов прозор. Пар пута је знала да прође крај клупе где је седео и видела велику тугу у његовим очима. Приметила је да је посматра. Видело се да је то неки господин, а не нека скитница која нема кучу, па ту проводи време седечи на клупи.
Човек је на Миу оставио јак утисак. Као да је осећала неку блискост са њим. Хтела је да му приђе и пита га ко је и зашто је сваке вечери ту преко пута њихове куће. Али, није смогла храбрости за то.
Једне вечери Милош је видео кћерку да се приближава његовој клупи. Сагао се и убрао ружу које су цветале ту у парку. Пришао је девојци.
- Узми овај цвет, мада си ти лепша од њега.
Девојка га је зачуђено гледала. Видела је да није неки манијак. Његове очи су у себи носиле сву тугу овога света. Али, видела је да је гледају са великом љубављу
- Хвала.
Несигурно је рекла и оставила несречног човека да гледа за њом. Али, био је срећан. Први пут, након толико година на његовом лицу појавио се осмех. Чуо је њен глас.
Те ноћи Милош је остао на клупи.
********************
-Мама, нешто се чудно десило.
Лана је чула узбуђен Миин глас.
-Шта се драга десило?
-Знаш оног човека што ми је јуче дао ружу? Јутрос су га нашли мртвог на клупи. Кажу да је умро са осмехом на уснама.
Лана је горко заплакала. Први пут након толико година. Знала је да ће клупа од сада бити празна и да неће имати кога да гледа са прозора свако вече.