Опрости мати, све моје гријехе,
ја бијах слијеп спрам очињег вида,
једино свјетло ти си у тами,
то схватих кад сам дош'о до зида.
Опрости мати, гријешнику своме,
што друге слушах и бејах зао,
да могу некако вријеме да вратим,
за то бих сада и живот дао.
Опрости мати, једина моја,
што нисам био оно што желиш,
живот сам списк'о на погрешне људе,
и сад те молим опрост да удјелиш.
Опрости мати, вјечита рано,
оном ког млијеком својим задоји,
живот је школа, научих само,
једино мати искрено воли.