Абдурахман Халиловић - Ахил: Једино не бих волио бити на челу посмртног марша

- Посветио сам се писању – а уредници, оно што напишем, брисању.

- Брао бих ја гљиве око своје њиве да нисам обрао зелен бостан.

- То је прави политичар – лаже на сва уста.

- Доручковаћу на трави – пронашао сам ђетелину са четири листа.

- Власник фабрике шећера – све је на коцки изгубио.

- Да не би више пљачкали државну имовину – почели су је отуђивати.

-  Ова власт нас краде с пјесмом – а ми, као музичка пратња, само цвилимо.

- Једино не бих волио бити на челу посмртног марша.

- Ујела ме пчела – осјетила је да имам шећер.

-  Шта ће ми кључ успјеха кад је брава покварена?

- Престао је то тврдити – смекшали су га.

- Толико је био паметан да је направио будалу од себе.

- Бурек од меса се буни зашто и сирницу тако зову.

- Хајде што се тај мангуп у аутобусу отео контроли – него се отео и полицији.

- Треба се радовати животу – а они се радују што им је богати стриц умро.

- У затвору су се на мене сажалили – рекли су да могу плакати колико год хоћу.

- За трку у наоружању велике силе увијек имају кондиције.

- Док није наћулио уши, нисам ни примијетио колико је клемпав.

- Као да су савјетници наших функционера душевни болесници. Одлуке које доносе су – ван сваке памети.

- Кад смо им рекли да долазимо из Хрватске, и да имамо четири милиона становника – упитали су нас гдје се налази тај град.

- Његов бик узалуд је мувао моју краву – она се заобадала.

- Љекар му је забранио да пије алкохол, па је прешао на чај… и ту му је био крај.

- Пусте жеље ни бунар не прима.

- Видио сам тог наркомана… продаје игле.

- За посао имам црногорску вољу.

- Који год нађем излаз из кризе – сваки је затрпан.

- И на слободи лоповима је полиција ограничена – не дају им преко границе.

- Његов Алцахајмер се ничега не сјећа.

- Слава нам се увукла у алкохол… и ударила нас у главу.

- Полиција је отишла до тог крадљивца… да им набави шта им фали.

-  Овдје су дигли култури споменик – сахранили су је.

- Ни од једног политичара нема хљеба – све нам поједоше.

- Ништа од његовог принципа. Није Гаврило.

- Прође ,ми љето тридесето… већ други пут.

- Отишао сам с кофером – рекли су да ми је глава у торби.

- Пацијенту, кад је кихнуо у болесничкој постељи, сестра је рекла на здравље, а он јадан, само што није умро.

- Синоћ се одиграла драма у градском аутобусу – извели су је глумци путујућег позоришта.

- Добро је што сам стигао да ме оперише тај хирург – прије него је отишао у иностранство.

.   .   . 

- Једва чекам да нам учитељица живота оде у пензију.
- Кад су пчеле питале трута кад ће прољеће, одговорио им је:“Саће, саће.“
- Стомак ми диже револуцију – смањио сам му број залогаја.
- Ружан је као лопов, а чуо сам и да краде.
- Радници његове творнице убијали су се од посла – док он није извршио самоубојство.
- Доста сте посијали мржње – треба нам љубави.
- Ништа нам се не ради кад видимо шта нам власт све ради.
- Од свих случајева најгори су они безнадежни.
- Да су нам криминалци далеко догурали, и Сизиф је признао.
- Стиди нам се сиротиња – што постаје све већа голотиња.
-Толико се стидим наше садашњости да не смијем ни погледати у будућност.
- Откачио се посљедњи вагон – у који смо ускочили.
- Штрајкам глађу. Нећу да признам да немам шта да једем.
- Дјецо, не бојте се школе. Бабе роге су отишле у пензију.
- Борили смо се за своја права док је синдикат имао пара. Кад је пара нестало, и штрајк је престао.
- Нема надалеко наше државе – све до Њемачке, из које је поздрављамо.
- Запослили смо вријеме да ради за нас.
- Нема тог бога који би могао натјерати атеисте да вјерују.
- Под капом небеском тренутно су шешири у моди.
- Момак није могао да закључи шта цура хоће док се није закључала са њим у собу.
- Са Запада нас никад неће обасјати сунце. Оно тамо залази.
- Не ваља та моја свакодневица – иако радим сваки дан, нема дневница.
- Нема више узајамности – нит' ти можеш узајмити мени, нит' ја теби.
- У Босни и Херцеговини нема ведрине, ни са Дрине.
- Све ми је избио из шака и тако моју судбину узео у своје руке.
- Парола „боље гроб него роб“ данас не пролази – сахране су скупе.
- Ако нас већ жалите, зашто не плачете са нама.
- Кад се опанак подпапучи, то значи да је у модном тренду.
- Нудили смо фабрику за „ко да више.“ На крају смо је успјешно продали за једну марку.
- Ја имам слободу говора само ако ми жена није ту.
- Једино полиција брани част батине . не избацује је из својих редова.
- Ратни вихор многе је од нас отпухао преко границе.
- Уз мито се боље суди. Корумпиран буди!
- Након пљачке банке лопови су тако брзо побјегли да се за њима дигла прашина.
-  Ови без посла само кукају, а могли би да мотикају.
- Узалуд сам копао по новчанику – у њему није било ни прашине.
- На свадби куму није изгорјела кеса – него банковна картица.
- Оде боље сутра – ни оно неће са нама.
- Ни на крају овог мјесеца нисам добио плату од прошлог мјесеца.
- И Црногорац је засукао рукаве! Да покаже гдје је истетовиран
- У нашу владу увукао се неки враг – све нам оде дођавола.
- Онај што се напио к'о земља – одлетио је на небо.
- Откопчале се успомене које су нас везале.
- У изборној трци нећете побиједити ако немате новчане кондиције.
- За странку умировљеника био је то високи изборни праг – нису имали снаге да га пређу.
-Нашао сам угинулог црквеног миша. Није имао шта да једе.
- Да не бисмо читали између редова – испод сваког смо повукли црту.
- Поравнали смо рачуне – истабали смо их.
- Учитељице живота, пусти ме бар на поправни.
- Неправда се против правде бори свим новчаним средствима.
- Горио као ова цигара ако имам пара за духана.
- Дозвољено ми је да причам сам са собом само уз присуство психијатра.

________________________________________________

БИЉЕШКА О ПИСЦУ

     Абдурахман Халиловић – Ахил, рођен је 1958. у Корају, општина Лопаре (Р.С) Босна и Херцеговина. Афоризми су му објављивани и објављују се у многим тисканим и електронским часописима у Србији, Хрватској, БиХ и Македонији,  Сарадник је емисије. Облак у бермудама радио Београда студија 202,  радио Сплита и радио Горски котар у Фужинама.2009. У Пљевљима у Црној Гори био је учесник фестивала хумора и сатире "Вуко Безаревић". Сарадник је књижевног часописа "Књижевно перо" Хрватског књижевног друштва, чији је члан. Заступљен је у више антологија и збирки афоризама, са ових простора.
     Добитник је прве награде за афоризме 2011. године електронског магазина "Маџминус" (члан редакције), гђе му је објављена и е-књига "Грозница афористика".
     Добитник је друге награде за афоризме на расписаном конкурсу "Милован Илић Минимакс" 2012.
      2013. на овом је фестивалу освојио прву награду за афоризме. 
     До сада је објавио три штампане књиге  Умор на мозгу 2014, Главом кроз зид  2016. И Лијепа наша, све је њихово 2019. која је проглашена књигом године испред Удруге Хрватских афористичара и хумориста.
     У августу мјесецу 2015. у Чајетини(Западна Србија за најбољег афористичара добио је другу награду на тему ЈУГОНОСТАЛГИЈА. 2015 на расписаном натјечају МИЛОВАН ИЛИЋ - МИНИМАКС добио је другу награду за афоризме. Више пута награђиван у Мркоњић граду. 2015 од удружења САТИРА БОР добио је награду САТИРИЧНО ПЕРО за освојено треће мјесто. Четири  пута (2014.  2015, 2016 и  2017.) учествовао је на фестивалу хумора и сатире у Бијељини учествовао је на Смејади у Бања Луци. У Бања Луци је 2015. испред електронског часописа НОСОРОГ  добио почасну награду за хумор и сатиру. Крајем 2017. на расписаном натјечају „Милош Црњански“, у Бечу освојио је трећу награду за афоризме.