Слутим природу
речи, духовну димензију стварања,
будност и узалудност, моћ еха, рађање и разарање.
Наздрављам ћутању у чашици ишчекиваног разговора.
Опијена сам вином мојих предака, још тече у мени,
песма неба, ватра вулкана и снага океана док пени.
Под сумњом и у неспокју, остављам непојмљива питања.
Трагам за природом спознаје у илузији закатанчених начела.
Све мисли, све неизречено и речено осмишљава мене саму.
Поистовећујем се са ницањем семена, са добом цветања,
са бојама бехара, плашим се да не избледе у болу сећања.
Осамљујем се у природи речи, тражећи бит у печату изговора.
Варљиви, ум покушава одвојити ме од суштине природе.
Бесмисленим глагољањем наводи ме кроз трње нестрпљења.
Спотиче ме суза, падам ничице пред лепотом ружичњака.
Борим се против себе саме, слутим обману, празнину таме,
Тишина речи одмара! Слушам је, вођена мелодијом дамара!
Сводим поглед испод дуге, на земаљско светилиште, на
ред исписан невидљивом руком, довољан самом себи,
Ту где се из вере рађа воља и цвета у божје провиђење,
ту говорим срцем, ту тече моја јава и моје сновиђење
Мира Церовић
Тасић, рођена је у Рогатици, Босна и Херцеговина.Основну и средњу школу је
завршила у Горажду, а дипломирала је на Катедри за социологију на Филозофском
факултету у Нишу.
будност и узалудност, моћ еха, рађање и разарање.
Наздрављам ћутању у чашици ишчекиваног разговора.
Опијена сам вином мојих предака, још тече у мени,
песма неба, ватра вулкана и снага океана док пени.
Под сумњом и у неспокју, остављам непојмљива питања.
Трагам за природом спознаје у илузији закатанчених начела.
Све мисли, све неизречено и речено осмишљава мене саму.
Поистовећујем се са ницањем семена, са добом цветања,
са бојама бехара, плашим се да не избледе у болу сећања.
Осамљујем се у природи речи, тражећи бит у печату изговора.
Варљиви, ум покушава одвојити ме од суштине природе.
Бесмисленим глагољањем наводи ме кроз трње нестрпљења.
Спотиче ме суза, падам ничице пред лепотом ружичњака.
Борим се против себе саме, слутим обману, празнину таме,
Тишина речи одмара! Слушам је, вођена мелодијом дамара!
Сводим поглед испод дуге, на земаљско светилиште, на
ред исписан невидљивом руком, довољан самом себи,
Ту где се из вере рађа воља и цвета у божје провиђење,
ту говорим срцем, ту тече моја јава и моје сновиђење
Као
библиотекар-информатор објављује специјалну литературу, чији садржај има за циљ
популарисање читања -“Споменар библиотеци на дар”. Пише: песме, драме,
романе, приче, сликовнице.Објавила је
сликовницу Константин Велики, 2010.
Члан је
Удружења писаца „Чегар“ Ниш. Песме су јој објављиване у домаћим и страним
зборницима „Милош Црњански“-Аустрија, „Трагови у песку“- Бечеј,Антологијама I и
II, поезија песника из EX-YU -2017. - Сомбор,”Муса Ћазим Ћатић”, “Синђелићеве
чегарске ватре”, “Панонски галеб 2018.” ”Пјесме Андрићграду 2018.2019.2020”, УК„Бранко Миљковић“:Међународни конкурс “Између два света“2020.2021,“Ћирлица –
огледало српске душе“ за 2020/21.“Перо аматера-Бечеј 2021“, “Шраф 2021.“,"Кипријанов кладенац 2021"“Жрнов-Извор“2021, часопису “Сретење“ и
другим издањима Удружења писаца “Чегар“ Ниш. Добитник је повеље “Бранко
Миљковић“,2011., специјалне похвале на
Четвртом конкурсу посвећеном Андрићграду и III место за најлепшу причу на
Међународном конкурс “Сокобања 2020“УК “Стојан Живадиновић“ 2021.награда
“Златни триптихон-најлепше љубавне песме“ Мркоњић град.
“Збогом моја
конкубино“ је њен први роман, номинован
за НИН-ову награду 2014.
Роман “Фатимино око“ објављен је 2020.
Збирку поезије
“Разговор с Тагором“ објавила је 2015.
Члан је Мултимедијалног удружења ''Цар
Константин'' – Ниш