Нина Матић: Речи универзума

Моје су усне земља.
Моје су очи вода.
Моје су руке ваздух.
Моје је срце ватра.

Седим на ободу рана.
Дишем честице свога постојања.
Док ми се звезде пријатељски нагињу.
Док ме Месец обасјава.

Седим на ободу чежњи.
Слушам звуке свога нестајања.
Док ме ветар покрива.
Док ми се ноћ подмсева.

Седим на ободу безнађа.
Осећам хладно тело ништавила.
Док ме тама обузима.
Док ме Љубав дозива.