Петар Милатовић: Загробни интервју са Титом

– Твој гроб је у Србији, а не у Хрватској, ако си Хрват?
– Ма кај сам је Рват мајку ти божију.
– Ни сам Бог не зна твоје порекло?
– Изнад вашег Бога мој је Сатана и само нас двојица знамо.
– Стално си псовао Бога?
– Natürlich, ich bin rote Gott (нем. – наравно, ја сам црвени бог).
– Ти као да ниси умро?
– Не дају ми да умрем моји пионири, с лијева, с десна и по средини.
– Они настављају твој пут?
– Ја се, мајку ти божију, често постидим колико сам био мали Тито у односу на ове данашње моје титоисте у Србији.
– Зашто је твој гроб у Србији? То многима није јасно.
– Мени јесте. Срби су највећи полтрони на свијету. Често сам морао да идем на операције дебелог цријева, да извадим: Ранковића, Пенезића, Стамболића, Милошевића, Шешеља, Драшковића, Чанка, Вучића, Дачића, неколико патријарха и сијасет владика, па онда цијелу САНУ и половину УКС, па скоро све уреднике и новинаре у штампи, на радију и телевизији, па ја сам свјетски феномен кад је толико њих могло да стане у моје дебело цријево…
– Шта би се десило кад би се ти повампирио?

– Побјеђивао бих, мајку ти божију, на свим изборима у Србији.
– Па зар ти већ не владаш данас Србијом?
– Владам и трудим се да цијелу Србију, преко мојих насљедника, с лијева, с десна и по средини, смјестим у гроб.
– Зашто?
– Зато што је, мајку ти божију, Србији далеко удобније на оном него на овом свијету.
– Ко си ти, у ствари?
– Врховно божанство лудих Срба.
– Зар се на плашиш да ће Срби да те избаце из тог гроба на Дедињу?
– Не, не плашим се!
– Зашто?
– Зато што бих у том случају мој гроб уступио цијелој Србији, а ја то и хоћу па да ме послије узнесу на небо и да ме српска црква канонизује у свеца…