ОТОПЉЕЊЕ
Ја се топим као пролећни снег
са обронака Урала.
Испод мене остаће трава,
зелена, најзеленија у песмама;
Испод мене остаће брда
Иза мене израшће маховина
са кућа из детињства;
иза мене остаће траг
нечијег, туђег песништва.
ШУМЕ
Којим то језиком и шта говоре
на ветру стабла храстова?
Треба питати траву шта мисли.
Све је тако чемерно и пусто
на крају шуме.
Ђонови од коже горе
на затрвеној стази;
грање је замршено и густо
на крају шуме.
Треба питати човека што виси.
Небо је згуснуто, чврсто
прождрало сутрашње зоре
на крају шуме.