Милоје Вељовић: Удри Тодоре - са зла на горе!

1) Са мојон женом живим у складном браку. Она узме метлу, ја рибаћу четку!
2) Није моја ташта баш толико насилна. Само ми прети кајганом!
3) Са мојом првом комшинком сам направио баланс. На релацији смо повуци – потегни!
4) Моји родитељи су криви за моје садашње стање. Одмах по рођења су ми дали флашицу!
5) Постао сам крунски сведок моћи наше данашње власти. Круним кукурузе!
6) И даље смо у земљи раја. У фази куплерај!
7) Много сам се променио последњих година. Некад нисам дао на се, а сад и пода се!
8) Како је могло бити, добро смо прошли са државом. Пустила нас је низводно!
9) Моја директорка је извршила рационализацију фирме. Сва се претворила у језик!
10) Ми Срби знамо шта је живот. Поред Ивкове Славе, имамо и препознатљив пост!
11) Изгледа да ћемо према прорачанству сабити редове. Стаћемо сви под једно дрво!
12) Некада смо имали само Лудог Милојка. Сад су ту и Радојко, Видојко, Станојко...!
13) Мој комшија је направио прави бум. Пијан је изашао на друм!
14) Наш систем учења још једном унапредили. Осим попа и учитеља, имамо и нотара!
15) Вековима смањујемо бирократију. Од Александра Великог до Синише Малог!
16) Демократија је чудо. Пре ње су нам везали пупак, а са њом одвезали језик!
17) Моја деда кад види оџачара, крсти се. Мисли да је он у црнини!
18) Мој живот је често пин контрадикторности. Чим попијем више, суше ми се уста!
19) Коначно су ме и у мојој фирми послодавци приметили. Узели су ме на зуб!
20) Није ни он више Мали. Из јагњеће, прешао је у медвеђу кожу!
21) Ми никад нисмо беспослени. Кад не радимо, ми србујемо!
22) Потпуно смо изгубили радничке симболе срп и чекић. Сада све радимо мишом!
23) Ја сам и на послу пандемију схватио озбиљно. И од статуа држим растојање!
24) И у емотивном животу смо нови. Уместо љубави на први поглед, ту је први лајк!
25) Моја свастика ради рударски посао. Копа по мојој прошлости!
26) Некада смо и ми ишли уз ветар, а онда смо га пустили!
27) Наша скупштина је право птичије гнездо. Подсећа ме на голубарник!
28) Прошлу ноћ сам рекао жени да је волим. Она јутрос рече да сам нешто сањао!
29) Наш вођа увек био на нивоу. Ни лук јео, нити мирисао!
30) Наша омладина све више користи главу. Неки помоћу ње срчу, а неки и смрчу!
31) Прошла су она грозна пасја времена. Сада лајемо сви!
32) Тешко време носи своје бреме. Све више је биљоједа!
33) Ова пандемија има и позитивних страна. Не смета нам мирис амброзије!
34) После поједених таштиних баклава помислио сам да имам корону. Нисам осетио ни њихов мирис, ни укус!
35) Сустигле су ме женине сузе. Направила ми је за ручак салату с белим луком!
36) Почео сам терет да малим комшиници. Скинуо сам кармин с њених усана!
37) Моја баба се препородила после короне. Постала је права ветрењача!
38) Једна народна изрека тек је добила прави смисао. Удри Тодоре са зла на горе!
39) Код мене нема инфлације. Већ пет година трошим исто пара!
40) Вежи коње где ти газда каже. Само се причувај репова!
41) РТС је наша снага. Нит која нас везује!
42) И у овој великој кризи ми смо на чврстим ногама. Не померамо се с места!
43) Налазимо се у сигурним рукама. Штета је само што  из њих палчеви штрче!
44) Сто ливада - нигде хлада нема. Сунце су нам сакрили!
45) Много сам везан за њу и о њој стално размишљам. О рати од кредита!
46) Ми нема шта да кријемо. Наша кућа је јавна!
47) Некад смо се чекали са хлебом и сољу. Сад су то средства за дезинфекцију!
48) За нас Србе нема зиме. Сколили су нас са свих страна!
49) Коначо смо упловили у мирне воде. Упали смо у бунар!
50) Срећа је закуцала и на наша врата. Нисмо је чули зато што су била блиндурана!
51) Једна комшинка ми је дала ногу. Прихватио сам то оберучке!
52) Спремни смо за нови јесењи лет. Раширили смо кишобране!
53) Коначно смо и ми у седлу. Само оно није на коњу, већ на метли!
54) Доживео сам невиђени шок. Жена ми је рекла: Цмок!
55) Комшинка ми се запослила у јавну кућу. Чула је да су јавна предузећа најбоља!
56) Решио сам мало мозак да одморим. Не бројим више женама године!
57) Почео сам и ја да обрћем паре. Од једних позајмим да бих вратио другима!
58) Лепе конобарице ће ући у историју. Преносе се с колена на колено!
59) Мој директор је саткан од памука. Образ му је као крпа!
60) И после тридесет година брака жена ми тепа. Само, уместо куцо, каже ми џукело!
61) Очито је да сам на важној животној раскрсници. Сви ме тапшу и сви ме жале!
62) Коначно сам упловио у мирне брачне воде. Жена и ја не дирамо једно друго!
63) Успео сам да саставим крај са крајем. Зато што је он дошао раније!
64) Моја жена воли јужно воће. Све време ме цеди као лимун!
65) Чистог образа излазим пред народ. Зато што ме на послу сви рибају!
66) Шта је то у мојим венама што ме тера другим женама. Моја жене!
67) Нема везе што пуцам по свим шавовима. Шије ми га Ђура!
68) Моја комшиница је променила љубавни стил. Чула је да срећа улази на уста!
69) За моју ташту могу рећи да је чвршћа од кремена. Има камено срце.
70) Ова, као и све друге јесени, боде ми очи. Премазана је свим бојама!
71) Што сам старији, све чешће мокрим. Откравило се, изгледа, нешто у мени!?
72) Није тачно да ми се ништа не диже. Притисак код мене увек варира!
73) Колегиница са посла воли геометрију. Право се скоцкала.
74) И ја сам увидео да онај одозго више види. Чим сам стао на луди камен!
75) Моја ташта ради рударски посао. Копа по мојим џеповима!
76) Ни за мој последњи рођендан није могло без пуцњаве. Пукло је нешто у мени!
77) Кад сам се видео у огледалу последњи пут, рекао сам самом себи: Ко се руга, посеру га!
78) Кад сам видео како јој игра брада, питао сам једну бабасеру да ли би желела да буде деда мраз.
79) Коначно смо се и ми Срби гласнули поводом пандемије. Пукла нам је тиква!
80) Више се у нашем народу не говори да имамо сто мука. Прешле су у безброј!
81) Ове предизборне јесени лакше се тестирати на корону. На све стране мирише асвалт!


___________________________________________________________


БИЉЕШКА О АУТОРУ

     Милоје Вељовић рођен је 3. марта 1962. године на Борикама код Рогатице у Републици Српској.  Завршио је гимназију у Рогатици, Педагошку академију у Сарајеву на смеру математика - физика и Математички факултет у Београду. До сада је објавио шест збирки песама и две сатире. Добитник је многих међународних и домаћих награда. Од 1990. године живи у Београду. Ожењен је и отац је двоје деце. Члан је неколико књижевних клубова у Београду.
Милоје Вељовић