Гледам једну малу ласту
како срећно лети гнезду своме
њени птићи срећно расту
Гледам лептир шарених крила
лети као нека сићушна вила
разгледаше цвеће лепо
од среће постаде све слепо.
Гледам бубамара раширила крила
па је срећу под крила свила
пожурила и она негде пут среће
само срећа код мене неће.
Гледам поток и његове брзаке
како ли су код њега ноге лаке
па жури низ валове
све до неке среће нове.
Гледам како шума зове
станаре неке нове
да их ушушка у гнезду своме
и гранчице њене ломе.
Пут неба соко сиви
тражи своју соколицу
од љепоте сиву птицу
да са њоме срећу живи.
И у мору среће има
са осеком срећна плима,
утркују таласе нове
и то срећом може да се зове.
Слобода, царство то је
слободом се живот зове
у слободи ја сам само
заробљеник дружбеник са тамом.
Живот цјели мени оде
на непотребне људе младе
који једва чекају моје згоде
да се смију и сладе.
Заробљеник свог живота
постадох ето тако
можда је за то крива доброта
ал' нек буде било како.
Можда и мене огрије Сунце
и заробљеник не будем више
да после дуге кише
ове патње, озари моје лице.
Када СРЕЋА закуца на моја врата
покорно отворићу их ја
знам да је вреднија од злата
та срећа тајнија него било која тајна.