Читао сам све то давно,
сад се плашим присећања.
Прошло је то време славно
Кад је могла да се чека
она права, она једна,
што воли до краја века,
вечно лепа, увек чедна.
Што поклања све што има.
Тај преслатки весник среће.
Која даје и кад прима,
а за себе ништа неће.
Читао сам све то давно,
за лектиру није време.
Сад је нешто друго главно,
сад су неке нове шеме.
Само хитај, јури, стижи,
ова трка не престаје.
Стандарди ми нису нижи,
ал' узимам шта се даје.
О љубави - ни под разно.
Моја чезња све је мања.
Остаће ми срце празно,
сурово ме живот гања.
Већ ме гази ново лето.
Своје снове, жеље бришем.
Читао сам давно све то,
сада могу и да пишем.