Жаклина Манчић: Судан

Судан је био последњи примерак 
Северног белог носорога на овој планети.
Толико се разликовао од свега што  трчи и лети 
И био је тако ужасно сам. Није имао женку, 
није имао потомство, крај његове врсте
био је крај његовог живота.
О, да ли се  смело допустити 
да престане да постоји ова егзотична лепота? 
Погледајте ту тугу у оку овог горостаса,
 док живи своје последње тренутке!
Погледајте, та је туга већа од ове планете!
Подсећа ме на тугу коју у оку 
има изгладнело афричко дете.
Да ли се могло учинити нешто
 да ова врста не изумре?
Да ли је решење да се све што није рентабилно, 
иако је живо, затре?
Наравно, питајте ветеринара, 
Речи ће- треба пара, пуно пара!
Лакше га је једног дана клонирати,
лакше је Бога се играти. 

Без емоција, без емпатије, 
То је људска врста, привилегована толико 
али у души пуста.
Судан, жао ми је, мени која ти не могу помоћи.
Судан, молим те, мирно и тихо склопи очи,
Сви ћемо једног дана отићи тамо.
Ми, емотивни меког срца, ми с тобом плачемо!
Ми не дамо да се тако гасе врсте јер их је тешко одржавати! 
Зато ћемо се борити, демонстрирати! 
Судан, ридам и ја са тобом! 
Који човек, ако је човек, 
може бити равнодушан 
пред овом сликом жалости?
Може ли Бог ово да опрости? 
Овај је век разоткрио човека као монструма!
Зато , устајте људи, ако нас још увек има!
Устајте, заштитимо угрожене врсте!
Устајте, сломимо монструмима 
што глуме Бога, прсте!
Да ли сте свесни да и међу нама
има нерентабилних?
Устајте док још није касно, 
А већ ми се чини да је прекасно!

Иако нам Бог толико шанси даје, 
толико нам прашта! 
Доста је са привилегијама богатих
које води болесна машта!
Судан, у твом је оку суза за цео свет!
Плачем над неправдама 
што их твори нечовек!
Судан, мило око на самрти, 
Има ли слике веће туге од оне 
што нам показа ти?
Судан, ја ћу се за тебе борити,
Судан за тебе ће се борити људи, 
а нељудима ће Бог да пресуди!