Посматрао је модру реку како се пробија несталним током, отичући некуд у незнани даљ – онуда куда су јој окопавајући и одређујући изменили пут туђинци. Он, тамни Oблак био је попут ње - бачен у мрклину непознатог неба, у мноштво других незнаних облака са којима је требао војевати – грмети , кишити и смејати се онима који су се спотицали о изливена корита те исте водене силе која их је хранила.
Стајао је са стране, сећао се неког другог света из којег је потекао а који више није познавао – земље на којој су почивале његове сестрице Јеле, прекривене снежним хаљинама током зиме, те задње зиме када је он још био њихов брат. У унутрашњости својих стабала криле су тајнoвита предања о историји свих облака и њихових потомака. Знао је да њихов живот почиње кореном усађеним у стену смештену испод тврде земље и да у себи та стена носи Ново Време. Ко је разбије– мислио је – добиће благослов у клетви њихове крви.
Зато је ћутао, непомично посматрајући отицање реке која је давала живот и исти узимала, не чинећи ништа.
Узвишени чин нечињења побунио је мрко небо које се усковитлало злурадим ветровима најезде који су у безумном крику ушли баш у њега. До тада нем – загрмео је и створио стравичну олују која се упутила ка земљи, ка његовим сестрицама.
Из расцепљених стабала ослободила се Историја клијајући предањима предака давно заборављених, променом упловљавајући у модру реку стварајући нови ток.
Насупрот њима, Облак и Јеле нестајали су у пламену изгарајуће смрти. За њима, остао је траг' пепела, који је разносио земаљски ветар – негде где никада нису били а где је живео мир..
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Живи и ствара у Београду и Соту на Фрушкој Гори.
Члан је Свесловенског књижевног друштва од 2003. године и члан Удружења књижевника Србије. Први пут је објављена њена прича када је имала једанаест година у дечијем часопису „Кекец“ затим касније – „ПБШ“, књижевном часопису „Словенско Слово“, „Балканске Вертикале“ односно „Балкански троугао“, Загребачки часопис „Златно Перо“ (и то 2010.године) итд.
Објавила збирку песама „Њу Ејџ Прогрес“ 2017.године (написана у Израелу)
Издаје 2020. године у априлу, „Космичке дијалоге“, збирку питања и одговора у поетском изрзу. (Предговор и психолошки приступ настанку дела – Александар Митровић – магистар психологије, оснивач Међународне српске академије наука и уметности, Метаноја ТВ)
Објавила збирку поезије „ Свебожји светови“, у електронском издању, септембар 2020.године. (Три рецензије – Борче Панов (Македонија), Теодор Лоренчич (Словенија), Срећко Алексић (Србија) и један осврт – Лидија Ракоч (Србија) ).
Објављује песме у антологијама Мозаик Лирике , Купидонова Стрела, Божанствена жено, Будимо Људи, Хиландар-силни Божији дар итд.
Добитник је књижевног признања Крлежа и књижевне награде Достојевски за причу Херој или злочинац на конкурсу свесловенског књижевног друштва.
Добија доста захвалница, награда и посебно два признања Задужбине Здравка В.Гојковића за постигнуте резултате из области културе и спорта.
Заменица уредника часописа за ангажовану књижевност „Балкански троугао (Балканске вертикале)“
Уредник трибина у свесловенском књижевном друштву које се баве различитим друштвеним питањима и проблематикама као и анализом и критиком књижевних дела. До сад је спроведено десет трибина, док је задња „Протести под маскама „ у припреми за штампу.
Оформила је часопис Хајр (Главни и одговорни уредник) који се дотиче феномена насиља а, посебно породичног насиља, лето 2020.године. Часопис је од друштвеног значаја, информативно – едукативног је карактера.
Препевала је неколико песника на енглески језик као и на српски са енглеског.
У балетској представи „Стробоскоп“ , посвећеној страдалим женама написала је песму о насилној смрти балерине Ане Бастаћ као део перформанса- Минмарт театар.
У модној ревији са тематиком насиља (Удружење Хајр – 2020.године) осмислила је перформанс (сценарио, режија)
Са композитором Јованом Перичићем из Тивта пише песму „Љубав је сан“ која се изводи у поп варијанти и осваја четврто место на новопазарском фестивалу.
Члан је српско-малезијског пријатељства, у Србији.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Због трогодишње помоћи у раду задужбине (административни послови, учешће у организацији и радионицама, књижевним вечерима), добија признање за изузетне заслуге коју додељује Задужбина Здравка В. Гојковића.
Од Удружења Хајр добија похвалницу за учешће у хуманитарним активностима.
Координатор је Културног тима - Удружења жртава насиља ХАЈР где формира часопис од друштвеног значаја - ХАЈР, управитељ канцеларије УЖН Хајр у Шиду.(Административни послови, уредништво, учешће у организацији догађаја – трибина , као и међународних трибина, које се баве феноменом насиља, људским правима, проблематика распада породице итд.).
Главни је координатор за Србију UWMC-а (United World Movement for Children) друштва које се бави заштитом права детета и посебно, Афричког детета.