 |
Свети
Митрополит Петар Дабробосански |
Пуче небо над Косовом,
Самодрежа у небеса лети,
Лазаревим крстом прописује,
српској земљи завјет свети.
Сви косовски мученици,
са Милошем и са Бошком,
војну воде
српски народ да проведу
од искона до слободе.
У Јадовну, у јами дубокој,
у безданој људској тузи,
архијереј Петар
своме Лази литургију служи.
Петар чати Јеванђеље свето,
помаже му шесет свјештеника,
небо пукло муње сијевају,
над Јадовном- куће Самодреже,
три кољена кости се мирбоже.
У ред светих мученика,
сврсташе нам прегаоце славне,
да Косово и Лазара
ЂАЧКОМ БАТАЉОНУ
Путниче,
кад путујеш Зеленгором,
путуј у миру.
Знај,
час историје још траје,
вријеме је учитељ.
Ђаци примају диплому,
вјечности да служе,
незаборав да исписују.
Путниче полако ходи,
ђаци испит матурски полажу,
за бал се спремају,
пунолетство у незаборав уписују.
Путниче,
кад путујеш Зеленгором,
путуј у миру,
младост нашу не буди,
нек сања у грудима Зеленгоре.
РАТНИКУ С ЛИЈЕВЧА
Године нижу бисере,
под Градином липе цвјетају.
Времена,
с вечери раном,
навлаче копрену пролаза,
на сјетну тугу чекања.
Откоси први
пали су,
Гојко се пута не враћа,
Видовдани невидом долазе.
Кад мину непролази
и дани свану с очињим видом,
кад срце разумом процвјета
и пољем дуне вихор млад,
устаће године прошле
и сужњи пронаћи мир.
Распукле ране братске,
сузе сестрине, ко поток теку,
опрост им мајка дала,
да росне њиве влатају.