Тамара Драгић: Кише опраше све ријечи празне

ПОКИДАНЕ МИСЛИ
 
Покидане мисли разноси вјетар
Прашина мрси те ломне нити
Све што је било и што се чека
Знам више није и неће бити

Кише опраше све ријечи празне
Све оне чежње што срце слути
Сво оно бреме неизречено
Што душа болно тишином ћути
 
Испраше сузе све будне ноћи
Све оне туге из сненог ока
Тијело се грчи, од бола кочи
Док расете нова рана дубока
 
Сакрише негдје облаци зебње
Прекри их њихов мекани дах
Док стоје сати, минути, вријеме
Остаје само огољен страх
                           
 
ХИЉАДУ КОРАКА
 
Хиљаду корака страве
Један од другог дужи
Сто мисли око главе
А нико руку да пружи
 
Хиљаду корака страха
Што воде можда ка врху
И безброј тешких уздаха
Који немају сврху
 
Хиљаду корака слутње
Која у стопу прати
И пуна душа љутње
А нико не смије знати
 
Хињаду корака бола
Оног од некад и сад
Подијели са мном на пола
Сву тугу, чемер, јад
 
 
БИЉЕШКА О АУТОРУ

   
     Тамара Драгић, рођена је у Бања Луци 1987. године.
    Прву збирку поезије
,,САМ У ГОМИЛИ" објавила у децембру 2016. године.
     Роман ,, БОЖИЋИ У ВРЕМЕНУ" објавила у септембру 2020. године . Збирка хаику поезије у припреми.
    Објављивана јој је и поезија за дјецу.  Пише и књижевне рецензије. Лекторише поезију. 
     Спољњи је сарадник Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
     Учесник је многобројних књижевних манифестација. Водитељ књижевних промоција. Добитница је више књижевних награда и признања, а радови су јој заступљени у  антологијама,  зборницима
, часописима и књигама.