Петар Милатовић: Родослов Букумира

Од Куча до распуча
у време  спуштања
небеског синџира
било братство Букумира,
стиснуто под једну стреву
у кучкој планини Момоњеву.

Два брата Букумира
пили месечину
из сунчевог кондира.

Једне гаће шили за двоје
да се Букумири не раздвоје.
и никако гаће да раздеру
на ужас троглавих
у Момоњевачком језеру.

Троглави учине збор,
пуни наде и страве
да неко изнад језера
не запали двије камене главе.

Троглави старешина
поред кучких утрина
трочелни зној отире
и троглаво благосиља:
- Крваи нож међу вама
двоглави Букумире!

Крај језера у кучком Момоњеву
троглави раселише Букумире
као ситну кучку плеву.

Данас се Букумири
испод разних знамења
питају како своме прићи,
они по Србији, Црној Гори
и вилајетској Босни
расељени Букумировићи.









Објављено у књигама:
Врачева градина, Београд, 1993. године
и Онебесимо снохватице, Нови Сад, 2016. године