ЛУПЕЖ ПЉУНУО БРАТА ПО ЛИЦУ

Пусти се Запад са Истоком коље,

Пијанац претук'о љубавницу,

Лупеж пљунуо брата по лицу...

Народ пита: "Хоће ли боље

Бити?" - Свуд влада празнословље:

Чим изађем на улицу,

У провинцију ил' престоницу...

Ја зато читам "Словословље".

У поезији лепоту тражим,

Јер из песама лепота блиста.

Псалмима своју душу снажим,

Божија помоћ света је, чиста.

Не занимам се вестима лажним,

Насловним странама свакога листа.

ПТИЋ

Ноћ. Ја суочен са празнином

У души, срцу. О, тешко мени!

Ка мени туге долазе сени,

Са овом бескрајном црнином!

Да ли ме упита неко: шта хоћу?

Зашто кукам? На шта се жалим?

Једино овим умом малим

Не спавам; блудим вазда ноћу...

Сав овај живот гуши ме, смета

Смрдљиви задах овога света.

Рањено срце је моје к'о птић,

Који издише, али не уме

Одмах да издахне и да умре,

Већ ропћућ' пита: "Где ми је Скугрић?"