- Америка је између нас бацила кост – другачије није могла оглођати Југославију.
- Од кад нема шта да једе, ни бубрег му није више у лоју.
- Чешљају нам директора – праве му затворску фризуру.
- Све је мање домаћег васпитања – мораћемо и то увозити.
- Ја више не гањам моду – новчаник ми није у кондицији.
- Џаба што му се звук клавира није свиђао – сад га свира у затвору.
- Лијечник ми је рекао: ако будем јео зобене пахуљице, бит ћу здрав као коњ.
- Само што су нам дали зелено свјетло – цркла је сијалица.
- Увозит ћемо нашу радну снагу… из Њемачке.
- У народу се каже: „Бог, па доктор!“ Зато доктори у бога не вјерују.
- Ови што се гребу и од нас су се очешали.
- Прокоцкали сте своју шансу – ми вам нашу не дамо.
- На нашим пијацама се продаје све домаће – из Кине и Шпаније.
- Видјели су да ми је сат стао, а опет наставили да ме откуцавају.
- Живот ми је као полиција – само ме кажњава.
- Не знамо за вашу владу, у нашој – краду.
- У „план бе“ вјерују само овце.
- Мој комшија се бавио политиком. Сад се њиме бави полиција.
- Балвани су ту. Чекамо револуцију.
- „Ти си ми у крви, шећеру мој!“
- Заузели смо став. Они – положај.
- И полиција је за њега рекла да је ружан као лопов. Кад га је синоћ затекла у крађи.
- Они који су нас ослободили од Југославенског јарма – заборавили су нам скинути тељиг.
- Лако је мени кад си ти у питању – тешко ми је кад си у одговору.
- Рекоше ми да је то некад био добар чико – а данас сакупља чикове.
- Ништа не види од посла… Чак ни плате.
- Не чуди ме што већина мртвих неће на изборе – нису гласали ни док су били живи.
- Престао је бити сиромах. Сад је просјак.
- Од свих револуција најгора ми је она коју осјећам у стомаку.
- У фирми нам је подијељен вишак… Више нитко не ради.
- Да је боље гроб него роб, изјавио је један роб – кад су га присилили да копа гроб.
- Нашу власт треба натјерати да стане близу пећи, јер ни за што није загријана.
- За сваким се столом сједи, само се на операцијском лежи.
- Шта је, шта си зинуо? Немам ни ја шта јести.
- Рекли су ми да станем на лопту. Ја стао и пао.
- У сну ми се указала прилика. Сањао сам да сам у Међугорју.
- Ови политичари за нас су умрли од како су нас почели живе да сахрањују.
- Пала ми је на памет дуња са ормара. И сад ме боли глава.
- Хулигани не разбијају пуно главу због тога што разбијају све пред собом.
- Код жена сваки разговор дуго траје због оног њиховог: „Само да ти још ово кажем.“
- Прошло је вријеме које је радило за нас. Сад се ми мучимо.
- Хоџа је веома образован човјек – цијелог живота само „учи“.
- Тајну свога успјеха успјешно држим у тајности.
- Његов излистани живот прочитан је до задње странице – чека бога да му затвори књигу.
- Кад год почнемо чешљати корупцију, појави се мито – које нам не да.
- Још у Босни и Херцеговини три народа предсједају – само се никако не договарају.
- Била је то брза полицијска акција… али лопови су били бржи.
- Не знамо за вашу владу, у нашој – краду.
- У „план бе“ вјерују само овце.
- Мој комшија се бавио политиком. Сад се њиме бави полиција.
- Балвани су ту. Чекамо револуцију.
- „Ти си ми у крви, шећеру мој!“