Стеван Шарчевић: Година сувишних речи

ЈАНУАР
 
Пуцкета ватра.
Ти и ја пијемо чај.
Задрхтао сам.
 
ФЕБРУАР
 
Звоне прапорци
Шума, снег, лед
Јуре коњи и вукови.
 
МАРТ

 
Као сунце си
бљеснула, подигла ме,
кренуше кише.
 
АПРИЛ
 
Нека буде мир!
Илузионист рече.
Трупе кренуше.
 
МАЈ
 
Не ходам, већ треперим.
Хармонија
лептира и руже.
 
ЈУН
 
Кроз капије сна
звезде се осмехују.
Додирнућу их.
 
ЈУЛ
 
Крушка се спрема
да изнедри плод. Роса
од живота дрхти.
 
АВГУСТ

 
За старим сновима
у новим јутрима
зарудела зора у прсима.
 
 
СЕПТЕМБАР
 
Ето, прошло лето,
променила се клима
долази зима.
 
ОКТОБАР

 
Болно шапуће под мојим стопама лишће
ходам све тише,
ал' месец ми пред тобом
гле, осмех један ода.
 
 
НОВЕМБАР
 
Ваљају се по
каљузи гуде, чекају зору
ножа и ватре.
 
ДЕЦЕМБАР

 
Мека латица руже
мирисом својим
прича мој бол.