Уздишу валови у модрој тишини,
Крхка се барка смјешка дубини,
Искрено кличем мојој планини,
Јутро се снено, још љепшим чини.
Пјевам о теби, док шапти зора,
Ја, љути горштак, на пјени од мора,
Васкрсну душу, Пресвета Гора,
Обасја звијезда са Дурмитора.
Љепотом зову горди врхови,
Крстаре небом сури орлови,
Висином пркосе јеле и борови,
Јунаштвом дишу часни синови.
Гусала струне о чојству зборе,
Видим ливаде, жита, катуне,
Горске ми очи поему творе,
Чујем хајдуке, плотуне и буне.
Чујем ријеком звона пресвета,
Приче ђедове о Светом Сави,
Зелена Тара срце ми срета,
Ја, ђечак срећан, у цвјетној трави.
Момачка пјесма небу пркоси,
Бијели извори и бијела стада,
Модра језера, зелени откоси,
Позив на гријех буковог хлада.
Са твојег врха слијеће вила,
Пјева о прошлости , сребрних крила,
Вјекове славне у вјенац свила,
Са мачем љутим , Војводе Момчила.
Читавог живота, нек чује море,
И нека плаветни валови знају,
Пјеваћу теби, Свети Дурмиторе,
Пјеваћу теби, Свети Завичају.
Крхка се барка смјешка дубини,
Искрено кличем мојој планини,
Јутро се снено, још љепшим чини.
Пјевам о теби, док шапти зора,
Ја, љути горштак, на пјени од мора,
Васкрсну душу, Пресвета Гора,
Обасја звијезда са Дурмитора.
Љепотом зову горди врхови,
Крстаре небом сури орлови,
Висином пркосе јеле и борови,
Јунаштвом дишу часни синови.
Гусала струне о чојству зборе,
Видим ливаде, жита, катуне,
Горске ми очи поему творе,
Чујем хајдуке, плотуне и буне.
Чујем ријеком звона пресвета,
Приче ђедове о Светом Сави,
Зелена Тара срце ми срета,
Ја, ђечак срећан, у цвјетној трави.
Момачка пјесма небу пркоси,
Бијели извори и бијела стада,
Модра језера, зелени откоси,
Позив на гријех буковог хлада.
Са твојег врха слијеће вила,
Пјева о прошлости , сребрних крила,
Вјекове славне у вјенац свила,
Са мачем љутим , Војводе Момчила.
Читавог живота, нек чује море,
И нека плаветни валови знају,
Пјеваћу теби, Свети Дурмиторе,
Пјеваћу теби, Свети Завичају.