НЕУКРОТИВЕ ОЧИ
Старе плоче и разбацани акорди.
Киша моје срце заводи.
У дубини моје душе
грми и сева.
На столу се руже суше
док ми неки човек тужно пева.
Сенком твојом се купам.
Главом од зид лупам.
Разбијам чашу вина
док у твојој песми лутам.
Загрли ме бар једном,
да моје срце на твојим грудима почива.
Погледај ме још једном
да осетим то што имаш у тим неукротивим очима.
Осетим да те гледам и кад не желим.
Осетим да цветам чак и када венем.
Не желим моју тугу с тобом да делим
али не остављаш ми избора, ја за тобом чезнем.
Дођи бар на кратко, нек нас грамофон води.
Не допусти да нам се судбина на минут своди.
Реци ми шта видим када ти погледам у очи.
Реци ми да остајеш, да нећеш брзо поћи.
ПЕСНИК КОЈИ ТРАЖИ СВОЈ БОЛ
Питам се тако некад…
Која је поента свега?
Кад не можеш имати оно за чим очи жуде
и кога твоје песме љубе…
Гледам те непрестано
из дана у дан.
Гледам и чезнем
да ми дођеш у сан.
Можда си за мене свет други.
Борим се и трудим.
Али ко сам ја да те свако јутро будим.
Ја сам само песник који тражи своју бол,
свесна да твој живот не може бити мој.
Покусавам сакупити риме,
склопити песму
да те са земље вине.
Али можда не схватиш…
Гледаћу га као да си ти.
Пратићу његов осмех и сузе
кроз моје сиве дане.
Ионако знам да ћеш се вратити.
Знам да ћу те угледати
пре него што сване.