Јелена Томић: Питаћу те...

ДА ЛИ МЕ ВОЛИШ?

Збуњенија од пчелињег роја
бојим се питати чак и Бога 
јер питања су тешка, многа,
јесам ли икад била твоја?


У последње време нисам сва своја
сва сам ломљива и сва сам крута
мислим о теби милион пута,
јеси ли икад рекао: ,,Она је моја!“?

Мира то души неће ми дати
плашим се, бојим и стрепим јако
па коме би још било лако?
Ја одговор морам знати!

И још сам ту, не мораш да ме молиш
увек се чува оно што је срцу вредно
и питаћу те још само једно,
да ли ме волиш?



СТРАНАЦ

Све је тихо, све је немо
је л исправно или криво
да ли вреди видећемо!
Вене оно што беше живо.

Само да нико никада не буде сам
да љубав свака узвраћена буде.
А све ја то знам,
не можеш ти натерати људе.

 Свако је своје среће творац
бранио ме ископавши око мене шанац.
Мој си био ослонац, мој си био дворац,
штета што си сада постао странац...