Александра Броћета: Пресветој Богородици

Када би сагрешења престала да гуше
не би долазило до емотивне суше,
редови у низу исповједника гласних
да ли смо достојни да се богатимо Даровима Часним.

Грешке, муке, немири и свађе
одводе вјерне у непријатно безнађе,
покајањем до вјечности кроз исповијест и причест
молимо се да нам  ништа не помути свијест.

Каднило свијетли, тамјан мирише
захвалне пјесме увијек неко благодарно пише,
очистимо мисли, обуздајмо страсти
да нас Господ  увијек  даровима части.

Не заслужисмо ништа, јер често падамо
без твоје руке Пресвета Богородице,
немамо чему да се надамо.
Приносиш Сину свом молитву нашу
као Мајка свих нас, који у тренутку уздишу,
покајничке сузе са лица наших бришеш
благим покровом душу нашу гријеш.

Акатист захвалности и молебан Теби
најчистија, Невјесто неневјесна,
шапућемо искрену молитву наглас и у себи
са погледом у Твоју икону постајемо чеда радосна.


3. априла 2022. љета Господњег