Засијало Сунце на истоку и пустило воду да тече равно у моје вене ка западу.
Слила се на земљи сила и месец у црвено обавила,
Омчом врат му пресавила и натерала ка истоку да гледа како наилази сила,
Сунце омчу с’њега скида у моје вене натраг горко вино сипа.
Месец рида, Сунце на парчиће кида, слива се бес нс улице ствара нове узице, направљене за људске брњице.