Као слободне птице,
Као анђели бели,
Малочас полетели,
Па се у бескрај узнели.
Беху јато врло смело,
Које је само и једино хтело
Из загрљаја милосрдног узети народ
и земљу
И које је месецима агресору
одолевало.
Мале снаге, а великог срца,
Летели су све док у њима исто куца
И полетели тек тако,
У борби и смрти за народ једнако.
За њих смрт постаде трен,
А народ под небом часним и
Славним озарен.
Осетисмо љубав ту са неба,
Која живот положи,
Кад земљи затреба.
Иза сваког пилота,
Који паде,
Светао образ и траг остаде;
Јер неко живи,
А неко страда
За оно што воли
И чему се нада.
Иза сваког живота осташе животи,
Распети осташе на страшној
Голготи.
Без осећања и мисли да ће их
памтити,
Посташе ванвременски хероји,
Који се никада неће заборавити.
Дали су животе за оно што вреди,
Јер сила и немоћ ни децу не штеди.
И сви рођени и нерођени,
Њиховом смрћу животи бише
обновљени.
И кад год погледам у небо знаћу,
Мајор нам са неба кличе:
Нећете ви да гинете, ја ћу!