У
тишини, док је њен поглед сврдлао по мом мозгу, задивљено сам процењивала време
потребно да се на лице нанесе толика
количина пудера, сенки за очи, ајлајнера и јарко црвеног кармина. Сигурно јој
је потребно много времена и умешности да за један излазак стави моју месечну
потрошњу шминке.
Она, угашенијег погледа, сада готово предући
настави – То ми је јасно одавно. Још док сам живела са мојима на селу, пре него
што сам дошла у град и уписала средњу
школу. Ја сам најмлађа, имам две старије сестре али је ћале полагао све
наде у мене. Хтео је да студирам и, да за разлику од њега, завршим факултет. Он
је као студент добио посао у оној селендри, кева била млада, згодна... Одмах
брак, деца, и остави он студије. Кева мислила да је нашла добру прилику, шефа
надзорника у фабрици, а испала неприлика! Када га је прошла прва страст за
лепом, младом сељанком, почео је да се швалерише. Несрећник! Није могао да се
утеши где и како живи. Зато је и умро.
Ја
сам му била љубимица. Знао је да сам на њега. Имам његову памет, а и страст!
Зато ме и послао у град, а и да није, ја бих сама отишла. Знала сам тачно како
мисли, како дише... Кева ми никада није била јасна! Седи код куће, ћути,
трпи... Сестре су на њу. Не бих ти ја тако живела, никада! Тек сам у граду почела
да дишем. Смрдљиви, загађени ваздух слободе. У ону вукојебину сам отишла само
три пута. На сестрину свадбу, и на кевину и ћалетову сахрану.
Била сам баш згодна, на кеву, страствена — на ћалета. А и сада сам! Лако сам нашла првог фрајера. Чим сам видела да мисли да сам сељанка с којом може да ради шта хоће, шутнула сам га. Па ја сам од тога побегла! Променила сам их колико сам хтела. Волим мушкарце. На првој години студија сам упознала будућег мужа. Била је то велика страст. Везала сам се за њега јер ми је давао потпуну слободу. Један део породичне приче се поновио. Родила сам децу и оставила студије. Онда је почео да буде љубоморан, а када сам му рекла да га остављам због другог, само што ме није убио. Са тим новим сам отишла у Аустрију. Трајало је све док је мени било лепо. Не знам колико сам имала љубавника, свих врста. Младих, старих, слободних, ожењених, политичара, уметника... Нисам више ни млада, ни онако згодна, али ми сви једу из руке. Потпуно полуде, прете да ће се убити, или да ће ме убити. У ствари, надају се да ће ме савладати и заробити као што су своје жене и девојке које су оставили због мене. Ма нећу да се удавим у жабокречини као моји! Боље да ме убије храна, алкохол... Још боље, луди секс! Идем да поправим шминку - за време своје приче, ласерски прецизним погледом, процењивала је присутне мушкарце. Устала је са столице, споро длановима наместила ћеркину стреч хаљину тиграстог дезена и протегла своје шездесетогодишње тело. Мачкастим ходом на високим потпетицама њихала је задњицом која је додиривала столове забленутих мушкараца. Жена – а мачка!