Љубица Перовић: Лик за причу

Повремено се сретнемо. Увек изгледа уредно, пристојно је обучен, не пуши... Мало дужа коса и преплануо тен без бора  чини овог шездесетогодишњака млађим. Изгледом и понашањем – прилика за средовечне даме. Говори брзо и много, о свему што га питате, али на начин који не иритира. Некако питомо, помирљиво. Некада сам мислила да претерује у својим причама у којима себе представља као негативца – како би био занимљивији. Сада мислим да је потпуно искрен, и да је увек то и био. Човек за причу.

     Нуди ме бадемом из отворене шаке – Хоћеш? – као да смо се јуче срели. Грицкајући бадем одговара на моје питање  – Шетам! Да сам знао да ће бити овако лепо време, остао бих на Ади. Тамо живим. Изнајмио сам собу. Важно ми је да имам купатило и простор за робу. Ма какав кревет! Где ћу с њим кад се стално селим. Не знам ја где ћу сутра да будем! Него скинуо сам врата па спавам на њима, због кичме. Стан у крају? Ма давно сам га продао и уложио лову у робу. Зарадио сам петсто хиљада евра, и све изгубио на коцки. Шта ти је? Ма каква страст! Волим коцку више него што сам волео иједну жену. То је болест! Деца?  Не јављају се. Раде обоје. Чујемо се само ако ја зовем. Не оптужујем их. Ни њих, ни бившу жену. Све сам сам замесио. Него набацивала ми се бивша газдарица. Стално је звала и хоће да дође када сам ја у стану. Ја јој кажем: „Па дођи кад хоћеш, имаш кључ. Шта ћу ти ја?“ Не изгледа баш пожељно... Као да сам па ја неки...  Али ме ништа не интересује тако као коцка. А садашња газдарица стално тражи паре. Кад имам, дам јој и више. Боље да дам њој јер ћу и овако да их прокоцкам. Код кеве не живим одавно. Бринуо сам о њој па је јој било боље, а мени позлило. Шест дана сам био на Ургентном. Дај јој доручак, па лекове, ручак, па лекове, вечеру... Нигде нисам могао да мрднем, а ја стално морам да се крећем. Сестра брине о њој, а она – луда – хоће мени да остави стан. А зна да то код мене неће да потраје дуго. Ма какав твој боем! Живим ко клошар. Следећи пут ћеш ти мени да причаш како живиш – каже на растанку.

    Ма шта ја имам њему да испричам? – помислим. Он је човек од приче и за причу.