НАД ПУСТИМ ПАСИШТИМА
Босо је вријеме,
пожњело дане дјетињства.
У коси не оста,
ни травка,
ни влат,
Над пустим пасиштима
утваре царују,
поскоци крви
шикљају из старих рана,
док заборавом утјеха,
вријеме кадимо.
ЈЕСЕН У БЕОГРАДУ
Туга је стегла дан,
прокишњава вријеме,
и пуни гњиле олупине живота.
Сипљиви трамваји
вуку градске долапе
на чегртаљци уморних часовника.
У пожутјеле странице,
прашњавих читаоница,
слажу се модрице времена.
Измаглице са краја улица,
скадар у души граде,
док пегаз мој небом лети
с јахачем без главе.
СВИТАЊЕ НАД ТРЕБИЊЕМ
Хвала Ти,
Господе Боже,
на дану овом,
у ком "птице поје- челе се роје",
ја међ биљкама Твојим,
свјетлост пијем и славим живот.
Хвала Ти,
Господе Боже,
на дану овом,
с олтара небеса
свјетлост се слива,
у срца наша
гдје љубав снива.
Хвала Ти,
Господе Боже,
на мирису цвијета,
на птица поју,
на сунцу и ријеци,
на свему што овај дан
уздиже у славу Твоју.
______________________________________________________________________