ГРЕХ
Она спава.
Само зрак месечине сјајне,
зна све њене тајне,
зашто је сама.
Гола спава, као тек рођена,
Сада у њој рак рана живи...
Табу, љубав је њена.
Онај кога ноћима сања,
џентлмен био није.
Заводио је, без намере да је воли.
Истинске жеље у нјој побудио,
а желео је није...
Повукао се...
Недоступан био...
Исмејао њена осећања, отео смех...
И то му је грех.
Није му по мислима шетала,
а у срцу га крије.
Он ње ни сетио се није...
Никад је више није звао.
И нема ту лека...
Постеља празна, њена је казна...
ЖАЛ
Да сам у пламену могла да живим,
а да ми душа не сагори,
ја бих тако живела...
Да сам могла да љубим и заборавим,
ја бих љубила...
Овако, пламен сам дотакла,
дубоко повредила себе,
само гледајући у тебе.
Нисам ја смела да узмем,
оно што ми не припада,
а вратити се нећеш никада...
Неизговорене речи, теби упућене,
бол свој у мени живе,
одушка траже,
суза их моја рађа...
Да, опет плачем...
И много ми је жао жеље живе,
која у мени не умире...
И много ми је жао сваке речи,
коју нисам успела рећи,
истине неизговорене...
ВРАЋАМ ТИ СЕ
Земља рођења предака мојих,
на раскрсници ветрова стоји...
Тамо где немир и мир вечну борбу воде,
ту живимо за дух слободе.
Нема те стазе којом ћу поћи,
а да се теби не вратим,
ни бола твог који не патим земљо мила.
И када у теби кукољ процвета,
биће синова да га косе...
У крви снопље падаће,
ал' светла јутра рађаће земља ова...
Слобода ће увек пут свој наћи,
И из пакла можемо изаћи...
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Зорица Митровић је рођена као Зорица Бранковић 6. окобра 1969. године у Ваљеву, од оца Љубомира и мајке Косане.
Период раног детињства је провела у Немачкој где су родитељи били на привременом раду. Уз брата Миодрага је рано ушла у свет писане речи, откривајући лепоту читања.
Живећи у свету различитих култура, рано је схватила да је најзначајнија подела, подела на добре и лоше људе, без обзира на језик, веру и културу. Свет је пун разлика, којима се треба дивити.
По смрти оца, породица наставља да живи у малом селу Дупљај, у породичној кући у околини Ваљева. Зорица завршава Економску Школу у Ваљеву, студира на Вишој школи "Прота Матеја Ненадовић".
И попут свих обичних људи, у годинама превирања ради различите послове: бавила се трговином, радила као фризер, радник у производњи и данас је возач "Градског таксија" у Ваљеву. Мајка је две ћерке, Иване и Невене.
Пише стихове инспирисане животом обичног човека, о његовим жељама, надама и невољама на животнмом путу...
Најлепшим поклоном увек ће сматрати: осмех, добру књигу и лепу, искрену реч.
_____________________________________________________________
