Тамара Драгић: Сплети ми мисли у облак

САКРИЈ МЕ У СУЗИ

Сакриј ме у сузи
Милуј врелином даха
Зазидај прозор тузи
Кроз пукотину страха

Увиј ме у снене немире
Испуни тијело чежњом
Откриј ми нове свемире
Скројене жељом и тежњом

Причај ме у тишине
Нек ми сашију стих
Безгласно зови ми име
Љепше и мекше од свих

Сплети ми мисли у облак
Ум нек слободно лута
Води ми сваки корак
На стази Млијечног пута



ГРЛИ МЕ

Грли ме мјесечином
Сићушну, нагу и босу
Огрни паучином
А звијезде сплети у косу

Грли ме вјетреом
Нестварно, меко и лако
И сваким пређеним метром
Док са мном будеш плак'о

Грли ме уздахом
Тишином сопственог даха
Сакриј ме првим сумраком
Од бола и од страха

Грли ме чежњом
Крв нек гори и леди
И сваком мишљу и тежњом
Грли ме увијек у себи




     Тамара Драгић рођена је у Бањојлуци 1987. године. Прву збирку поезије ,,САМ У ГОМИЛИ" објављује у децембру 2016. године. Роман ,,БОЖИЋИ У ВРЕМЕНУ" објављује у септембру 2020. године. Збирка хаику поезије у припреми. Објављивана јој је и поезија као и проза за дјецу. Пише и књижевне рецензије. Лекторише поезију. Спољњи је сарадник Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, као и водитељ књижевних промоција. Добитница је више књижевних награда и признања, а радови су јој заступљени у антологијама, зборницима, часописима и књигама.

Тамара Драгић