Петар Милатовић: МЕДИОКРИТЕТСКО СЕКТАШЕЊЕ НА ДАН ЛАЖНОГ ТИТОВОГ РОЂЕНДАНА

     

     Последњих деценија у току којих је систематски урушаван сваки систем вриједности на моралном, интелектуалном, стваралачком, политичком, економском  и државном плану,  примјећујемо да најочигледније медиокритетство постаје лажно врховништво. Све више се незналице, полуписмени и неписмени затварају у неке своје кланове са свим особеностима најобичнјег секташења.

   Заједничка карактеристика свих медиокритетско-секташких кругова јесте одијум и патолошка мржња према свим оствареним појединцима, нарочито према онима са највишим академским титулама.  На своје манифестације обавезно позивају себи сличне и оне пред којима њихове пуне празнине могу да изигравају лажне величине.

   Вјерујући у невјероватно граде свој систем (без)вриједности мислећи да имају планетарни значај захваљујући друштеним мрежама на интернету. Они имају фобију од бољих од себе. Заслијепљени том фобијом несвјесно демаскирају себе кад организују своје сесије на дан лажног Титовог рођендана. Или то намјерно раде како би свима гурнули прст у око? 

      Као шо је србогладни србождаре Јосип Броз, звани Тито, од мајке Марије и непознатог оца, дакле копиле, систематски дискриминисао и физички елиминисао боље од себе, тако и Титови наследници, с лијева, с десна и по средини данас раде.

      У немогућности да данас физички елиминишу убиствима, они дискриминишу боље од себе и сплеткаре, доказујужи на тај начин да је  њихова  једина срећа у туђој несрећи. Претежно су то они који су све сазнајне вредности усвојили само кроз титоизам као понижавајући антисрбисам и антихуманизам, они који су далеко од христоликог погледа на свет, дакле они који се Бога не боје и пред људима не стиде, а управо такви сада Бога често спомињу, скоро у свакој другој реченици, али кроз најсочније псовке које су постале урбане штаке духовним и моралним инвалидима!

     Жалосно је и срамотно да се управо такви данас гурају да буду „бранитељи“ Срба, а такви чувају српске виталне интересе онако као што козе чувају купус. По правилу, они су пуни малициозности и комуњарског безобразлука према свакоме ко је одувек био на бранику Српства и истине! Сваки компромис са таквима је увек на штету онога ко пружи руку, јер они увек пљуну у њу, а то чине зато што они сваку људскост и коректност схватају као слабост! Кад такви интелектуални пигмејци и морални лилипутанци примijете некога ко држи до пространства образа испод три прста тада, по правилу, одмах почињу да главињају главом без обзира и памећу без циља, јер образ, поштење, савjест, та три тројства на којима почива интегритет човjека и народа, за њих су недостижне категорије.
     И зашто се онда чудимо што нам је стање данас овакво на свим нивоима, у скоро свим сферама живљења и мишљења? Зар се треба чудити што су разбојници устоличени на царске престоле? Ко још не види да најгори данас свуда себе истурају у први план, да се криминалци, курве и разни пробисвети намећу као идоли?
     Као да смо огуглали на све моралне и националне деструкције које нас разарају као рак који убрзано метастазира. Послijе потрошене комунистичке идеологије, идеолошке утопије, усвојена је нова идеологија, звана – ЋУТОЛОГИЈА, а она је можда, чак, и далеко опаснија од најгорих досадашњих тоталитаризама.
      Све је то зато што бестидни немају савjести и што несавjесни немају стида! Хоћемо ли све то да толеришемо и да својом ћутологијом копамо гробове сопственом потомству, или ћемо једном коначно рећи: Доста?
      Доста нам је неписмених писаца, недовршених (без)личности, ординарних плагијатори који су једино оригинални у свјесном и несвјесном служењу титоистичкој идеологији, што се види кад организују прославе и дружења баш на лажни дан Титовог рођендана 25. маја.

     Свима њима, без наклоности и без икакве злоће, једноставно треба премјерити дубину њихове плиткоће!