* * *
Политичаре из разних странака можете довести за преговарачки стол једино ако су јело и пиће на њему.
* * *
Док се мој пријатељ сјети да ми помогне у невољи – мене снађе и друга.
* * *
Ја ћу то урадити с пјесмом… само ако је севдалинка.
* * *
* * *
Кад сам прочитао да су цијене ишле горе… и мени је шећер.
* * *
Армији незапослених касарна је на заводу за запошљавање
* * *
Са пробним балонима немају среће… сви су пукли.
* * *
Гдје је сиротиња – ту је и голотиња.
* * *
Гдје год да се штрајка – ту хљеба мањка.
* * *
Радници вјерују своме газди… да ни овог мјесеца неће добити плату.
* * *
Од кад ми је доктор забранио слатко и цуру сам оставио.
* * *
Полицајци чувају ред у кафани – воде рачуна кад је ко на реду да им плати пиће.
* * *
Полицајац гледа лежећег на цести и смије му се. Вели: „Што је овај дебео!“
* * *
Како може вјерски поглавар причати о животу послије смрти кад није био тамо.
* * *
За сукобљавање самог са собом крив је мој унутарњи непријатељ.
* * *
„Боље сутра!“ И тако сваки дан.
* * *
Примијети се да су лопови своје врсте – имају дуге прсте.
* * *
Од кад пратим шоу „Живот на ваги“ све сам дебљи.
* * *
Изборна трка је почела. Чује се да у једној странци пјевају: „Пожурите коњи моји…“
* * *
Ако добију још један мандат, како ће тек онда лагат.
* * *
За кога год да се гласа – од пропадања нам нема спаса.
* * *
Да то и даље не би пјевале и птице на грани – срушио сам дрво.
* * *
Новце једино можете посудити од банке… до банке. И све тако до банкрота.
* * *
Док нису дошли на власт, говорили су: „Ми бисмо то овако, ми бисмо то онако.“ Сад кад су на власти, не раде никако.
* * *
У Југославији смо се разишли на миран, братоубилачки начин.
* * *
Били су суздржани кад смо их за часну ријеч држали.
* * *
Срећа ми се осмјехнула. И продужила, својим путем, даље.
* * *
Немамо среће у послу. А нитко да нам дође к'о спослом.
* * *
Јесте да је нашао дуго очекивани посао – а и плата ми је на том послу дуго очекивана.
* * *
Срце му је врједнији од њега – оно бар ради.
* * *
Кад је рад стварао човјека, мајмуни су се сакрили високо у крошње – да их не види.
* * *
Кад неко каже „приватна школа“ – одмах знам да је то купљена диплома.
* * *
Чистим бунар… пустих жеља.
* * *
Нема потребе да се прави будала – као такав већ је изграђена личност.
* * *
Дуго година је Мехо Пузић пјевао: „На пут се спремам…“. И богами, оде.
* * *
И фирма нам је посрнула због директора који не престаје да пије.
* * *
Прескочимо принципе, држите се Гаврила.
* * *
Израчунали смо на прсте колико ће нам рачунара требати.
* * *
То су били разговори иза затворених врата – преговарачи нису ни примијетили да их је неко одшкринуо.
* * *
Народу је доста политике и лијевих и десних – само што не побјесни.
* * *
Видио сам атеисту у џамији – изгледа да шпијунира.
* * *
Обад се наљутио што су му рекли да лети као муха без главе.
* * *
Просуо бих ја њему причу да он није мени зубе.
* * *
Мачке треба запослити у текстилну индустрији – оне не престају да преду.
* * *
Радимо пуном паром… али без пара.
* * *
Сјећам се прошле власти, а и ова би могла пасти.
* * *
Џаба што оловка пише срцем кад је гумица брише.
* * *
Отишао је на политички курс – да научи како се млати празна слама.
* * *
Од свих положаја најбоље је плаћен – политички.
* * *
Препознао сам тог комунисту – стигао је и на ХЏ-ову листу.
* * *
Ни тај атлетичар од своје судбине није могао побјећи – на пјешачком прелазу ударио га је ауто.
