Иво Торбица: У освит зоре

У освит зоре, кад будеш одлазила,
Пољуби ме, макар последњи пут.
Иако си своја обећања погазила,
Желим ти срећу, нимало горд и љут.

Не заборави никада име моје,
Све оно што смо обоје градили.
Ја сигурно нећу лепо лице твоје,
Мада смо наше страсти охладили.

Сети се, понекад, љубави наше.
Не криј сузу, ако ти из ока крене.
Нека до твог срца срећа дојаше,
Док моје, упорно, плаче и вене.

Себи допусти лепе тренутке нове,
И гради свој живот са неким другим.
Мени ћеш долазити у немирне снове,
У хладним и пустим ноћима дугим!
...