Марина Матић:Мојој мајци

Мајка је само једно од имена на породичном стаблу,
Неко ко се појави увек као добра вила.
Мајка пружа руку једина у злу,
Мајка када падамо рашири своја крила.
Ма није мајка тек само име,
Она је много више од тога.
Повређени били било чиме,
Молитве њене стижу до Бога.
Она нас лечи, она нас храни,
Мајка у нас једина верује
И од свог зла на свету брани;
Све што нас погоди и њу рани.
Бог је наш на земљи, 
Грех је занемарити је.
Осмеха као сунца и зуба од снега бељи,
Љубити срце њено значи љубити Божје.
Поштуј своју маму,
Она није вечна.
Облаци ће једног дана да је узму,
Остаће љубав њена.
Све што прича пажљиво слушај,
Гестикулацију и покрете прати.
Од срца се пушта вапај,
Зашто мајци дође крај?
Кад је део срца,
Зашто заувек са њим не бије?
Зашто и њено поред мог не куца,
Без мајке живот живот није.
Желим ти рећи да те волим,
Да ти се дивим.
Анђелом ме сматраш својим,
Да те учиним поносном живим.